Iran je odgovorio takođe pretnjama svim lukama u Persijskom i Omanskom zalivu i da će ciljati zemlje saveznice SAD.
To je postavilo temelje za vanredni obračun koji je predstavljao ozbiljne rizike za globalnu ekonomiju i podigao sumnju da bi dvonedeljno primirje moglo da propadne i da bi rat mogao da se nastavi.
Razgovori usmereni na trajno okončanje sukoba, koji je počeo 28. februara američkim i izraelskim napadima na Iran, nisu uspeli da postignu dogovor prošlog vikenda, i nije bilo reči da li će pregovori biti nastavljeni.
Za sada nije poznato da li je američka blokada zaista počela.
Obaveštenje pomorcima koje je izdala britanska agencija za pomorske trgovinske operacije, koja prati pomorsku bezbednost, navodi da ograničenja uključuju "celokupnu iransku obalu, uključujući luke i energetsku infrastrukturu".
U obaveštenju se ne navodi da li je tranzit kroz Ormuski moreuz otežan već se dodaje da brodovi "mogu naići na vojno prisustvo" u moreuzu.
Teheran je dozvolio nekim brodovima koji se smatraju prijateljskim da prođu, uz naplatu, što je dovelo do optužbi da drži globalnu ekonomiju kao taoca.
Neki analitičari sumnjaju da SAD mogu da obnove normalan pomorski saobraćaj samo silom, a nije jasno kako bi blokada funkcionisala ili kakve bi opasnosti mogle da budu za američke snage.
Pitanje je u suštini ko može da podnese najviše bola: Da li bi blokada mogla da učini ekonomsku situaciju Irana neodrživom i da ga primora da popusti? Ili će toliko podići globalne cene nafte i drugih proizvoda da američki predsednik Donald Tramp (Trump) bude primoran da popusti?
Centralna komanda američke vojske (CENTCOM) saopštila je da će blokada biti sprovedena "protiv brodova svih zemalja koji ulaze ili izlaze iz iranskih luka i priobalnih područja". Navedeno je da će to uključivati sve iranske luke u Persijskom i Omanskom zalivu.
