Briselski portal Politiko ocenjuje da će premijer Orban jako otežati vladavinu opozicije, ako ona i pobedi na izborima, "jer je on postavio svoje lojaliste na položaje u ključnim institucijama koji će biti u stanju da zakoče budžetska izdvajanja i nove zakone".
Mediji u EU s pažnjom prate kampanju za izbore 12 aprila u Mađarskoj i stavljaju do znanja da istraživanja raspoloženja birača pokazuju da bi opoziciona stranka Tisa (Tisza) lidera Petera Mađara (Magyar) mogla dobiti do 56 odsto glasova, a Orbanova partija Fides (Fidesz) oko 37 odsto glasova.
U komentarima se ocenjuje da Orban, zato što ideološki i vrednosno zagovara otklon od EU i "neliberalnu demokratiju" uživa podršku Moskve i nove vlasti u Vašingtonu.
Otud kao podršku pred izbore 12. aprila očekuje i dolazak u Budimpeštu američkog potpredsednika Džej Di Vensa (J.D. Vance).
Neki mediji, poput italijanskog lista Republika (Repubblica), misle da to izaziva veoma podeljene stavove među Mađarima, a i kritike inače ideloški Orbanu naklonjenih vođa krajnje desnice u EU.
Dok Mond ističe da "ultrakonzervativni premijer Orban prvi put strepi da se njegova hegemonija bliži kraju", drugi listovi predočavaju da je "Orban krenuo u bitku sve ili ništa".
Madarski premijer, koji je na vlasti 16 godina, je kampanju za izbore sveo na, kako se ističe, bitku protiv Brisela i većine u EU koji navodno guraju Mađarsku u rat i davanje novca bez pokrića Ukrajini.
Dok vlasti u Kijevu, kako kaže Orban, ne dopuštaju da nafta, usred krize i rata u Iranu, preko ukrajinskog naftovoda bude isporučena Mađarskoj i Slovačkoj.
Budimpešta i Bratislava su zbog toga blokirale zajam EU od 90 milijardi evra Ukrajini i zatražile od Kijeva da, što zasad još nije učinjeno, jedna evropska komisija istraži tvrdnje ukrajinskih vlasti da je taj naftovod oštećen u ruskom vojnom napadu.
Vođaa mađarske opozicije Mađar je takođe osudio ponašanje Kijeva, a naročito pretnje Orbanu i njegovoj porodici.
Ali je njegova stranka Tisa svoju kampanju usredsredila na sređivanje odnosa s EU i domaća pitanja poput zdravstva, obrazovanja, saobraćaja i osiromašenja i sve manjeg broja stanovnika na selu.
Na to, pored ostalih, ukazuje britanska tv mreža Bi-Bi-Si (BBC), dok Mond napominje da je "Orban svoju zemlju zakatančio od 2010 godine, preuzimajući vlast nad pravosuđem, medijima i univerzitetima".
Vođa opozicije Mađar, koji ima podršku u većim mestima i gradovima, ističe Bi-Bi-Si, takođe posebno naglašava da će se boriti protiv korupcije i vratiti vladavinu prava.
"Orbanova vlada je stalno bila pod udarom optužbi da arči novac iz državnih blagajnii i da tendere za projekte daje kompanijama koje drže Orbanovi bliski saveznici", stoji u analizi britanske tv mreže.
A u pitanju su mostovi, fudbalski stadioni, autoputevi, dodaje Bi-Bi-Si i dodaje da je, recimo, Orbanov zet Ištvan Tiborcz (Istvan Tiborcz) vlasnik lanca hotela, a njegov prijatelj Lerinc Mesaroš (Lorinc Meszaros), majstor za gasna postrojenja, je postao najbogatiji čovek u zemlji.
Majkl Ignatijef (Michael Ignatieff), bivši rektor Centralnog evropskog univerziteta (CEU), koji je izbačen iz Mađarske 2019. godine, zaključuje da je "Budimpešta štab neliberalne demokratije u svetu".
Zato, podvlači Ignatijef, ovo "nisu samo izbori, već referendum o celokupnom modelu autoritarne vlasti koju Orban oličava".
