Prema njihovim rečima, kreditne institucije u Jermeniji i Srbiji počele su da odbijaju ruske državljane prilikom otvaranja računa i obavljanja transakcija.
U pojedinim slučajevima usluge se obustavljaju bez detaljnih objašnjenja, uz obrazloženje koje se svodi na „interne zahteve usklađenosti“.
Zatvaraju se i ranije otvoreni računi, a to se odnosi čak i na Ruse sa dozvolom boravka, poslovanjem ili dugotrajnim boravkom u tim zemljama.
Detaljnije provere transakcija počele su da sprovode i banke u Kazahstanu, Tadžikistanu i Omanu, navode u pravnoj kompaniji O2 Konsalting.
Novi zahtevi odnose se i na fizička i na pravna lica povezana sa Rusijom. Klijenti sve češće moraju da potvrđuju poreklo sredstava, ekonomski smisao transfera i svoj poreski status.
Prema rečima stručnjaka, Rusima se, između ostalog, obustavljaju transferi između ličnih računa. U pojedinim slučajevima sredstva se zamrzavaju na neodređeno vreme.
Pravnici pojašnjavaju da su pooštravanje zahteva i kontrola posledica rasta pritiska međunarodnih regulatora i korespondentskih banaka.
Finansijske institucije strahuju od sekundarnih sankcija i radije unapred smanjuju sve potencijalne rizike, navode sagovornici izdanja.
EU je početkom decembra uvrstila Rusiju na crnu listu zemalja sa visokim rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.
To je evropski pandan crnoj listi Međunarodne grupe za izradu finansijskih mera za borbu protiv pranja novca (FATF), na kojoj se nalaze zemlje poput Irana, Mjanmara i Severne Koreje.
Odluku su lobirali Kijev, Evropski parlament, kao i pojedine zemlje Centralne i Severne Evrope, zahtevajući od Brisela da pojača pritisak na Moskvu u kontekstu pregovora o okončanju rata u Ukrajini.
FATF je samo suspendovala članstvo Rusije nakon invazije na Ukrajinu, ali je nije prebacila ni na sivu ni na crnu listu.
Organizacija je razmatrala to pitanje 2023. godine, ali odluka nije doneta, prenosi Danas.
