Studenti objavili instrukcije kako glasati ukoliko je birač ucenjen ili pod pritiskom
Studenti u blokadi, koji na izborima učestvuju na "Studentskoj listi - Studenti pobeđuju", objavili su uputstvo kako da 25. oktobra glasaju birači koji su ucenjeni ili pod pritiskom.
Na Instagramu su napisali da birači mogu da zaokruže kandidata za koga "moraju da glasaju", kao i da fotografišu glasački listić ako se to od njih traži. Potom, kako savetuju, treba da zaokruže sve kandidate i precrtaju sve osim onoga za koga zaista žele da glasaju.
"Važećim se smatra glasački listić koji je popunjen na način iz kojeg se sa sigurnošću može zaključiti za koga je birač glasao", naveli su studenti pozivajući se na uputstvo Republičke izborne komisije (RIK) za rad biračkih odbora.
Ako se od birača traži da fotografišu listić na kojem su precrtane sve opcije osim one koja ih ucenjuje, oni posle toga mogu da ga učine nevažećim, poručili su Studenti u blokadi.
Kako su objasnili, listić može biti nevažeći ako su precrtane sve ponuđene opcije.
"Svi glasački listići su potpuno identični, a biračke kutije se otvaraju tek po zatvaranju biračkog mesta, tako da niko ne može da utvrdi ko je na koji način glasao", dodali su.
Brisel je odlučio da preispita stav prema bivšem predsedniku Srbije
Tonino Picula je rekao da se stav Evropske komisije prema Vučiću promenio nakon sahrane Ratka Mladića, i da se Vučić na predstojećim izborima suočava sa krajnjom neizvesnošću
Brisel je odlučio da preispita stav prema bivšem predsedniku Srbije, rekao je Tonino Picula izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Objasnio je da je Evropska komisija bila krajnje benevolentna prema onome što je Aleksandar Vučić radio poslednjih godina, ali je ukazao da se klima promenila posle sahrane Ratka Mladića.
Kad je reč o putu Srbije u Evropsku uniju, Picula je za N1 Hrvatska rekao da smatra da „ni Vučić ne veruje da ovakva Srbija može postati članica EU ili da napreduje na tom putu“ i istakao da se suzio krug onih koji su mu do sada sve opraštali.
Rašuo: Policija tvrdi da je zbog tehničke greške dostavila pogrešan podatak o broju ličnih karata
Član Komisije za kontrolu biračkog spiska Ognjen Rašuo izjavio je da policija tvrdi kako je zbog tehničke greške u maju dostavila pogrešan podatak o broju važećih ličnih karata.
On podseća da je poređenjem sa septembarskim podacima utvrđeno da je broj ličnih karata porastao za više od 235.000.
Prema podacima koje je MUP dostavio Rašuu, u Srbiji je 18. maja bilo 5.990.000 važećih ličnih karata, dok je 28. septembra taj broj iznosio 6.225.000.
Rašuo je rekao da ne može da bude siguran koji je podatak tačan i upitao kako da veruje policiji.
Kao posebno problematično naveo je to što je Komisija pet meseci radila sa podatkom koji MUP sada označava kao pogrešan.
"Ili je policija toliko nesposobna da ne može da izvuče tačan broj iz kompjutera, ili ne znam šta je u pitanju. U svakom slučaju je loše", rekao je Rašuo.
On je naveo da Komisija nastavlja da prati podatke i kontroliše ovu oblast, uključujući moguće nepravilnosti u vezi sa ličnim kartama.
"Nenad Stefanović organizuje "posebna" dežurstva podobnih tužilaca za izborni dan, to znači da očekuju veliki broj privođenja"
Sudija Apelacionog suda u Beogradu i član CEPRIS Miodrag Majić, je u "Utisku nedelje" otkrio da ima proverenu informaciju da su u beogradskom Višem tužilaštvu za dan izbora organizovana "posebna dežurstva", to jest da će sve eventualne nemire i nerede tokom 25., 26. i 27. oktobra, procesuirati tužioci koji su bliski i odani glavnom tužiocu Nenadu Stefanoviću.
"Pravosuđe se neopisivo obrukalo u poslednjih 15 godina, ali najveći test tek dolazi jer je pravosuđe uključeno u sve kalkulacije režima u vezi sa izbornim procesom", kazao je sudija Majić, a potom pozvao kolege sudije i javne tužioce da se svojim postupanjima ne obrukaju i ne staju na mračnu stranu istorije, kao i da je ovo verovatno poslednja prilika da postupe onako kako bi trebalo.
"Ako se u ovom raspletu stave na stranu kartela, organizovane kriminalne grupe, a ne na stranu svoje zakletve i onoga za šta su se školovali, bojim se da će zauvek ostati na toj mračnoj strani, a ubrzo snositi i nenadoknadive posledice", dodao je sudija Majić, i nastavio:
Javnosti je poznato da je uoči studentskog protesta 15. marta 2025. Stefanović napravio "vajber" grupu nazvanu "Tužioci koji hoće da rade", a koja je okupljala upravo njegove lojaliste, raspoređene na dežurstvima tokom kritičnih dana.
Ivan Milićević
Naprednjaci organizuju skup u hali sportova na Novom Beogradu, istog dana kada i studenti
Nedeljnik "Vreme" saznaje da će Srpska napredna stranka u četvrtak 22. oktobra održati skup u Hali sportova "Ranko Žeravica" na Novom Beogradu, istog dana kada je na Slaviji zakazan završni skup Studentske liste pod nazivom Pobeda zove".
Iz ove sportske dvorane potvrdili su za "Vreme" da je skup zakazan, ali da ne znaju tačno vreme njegovog održavanja.
SNS se još uvek o tome nije oglasio, piše na sajtu tog beogradskog nedeljnika.
Na društvenim mrežama prethodno su se pojavili navodi da će naprednjaci održati završni miting 22. oktobra baš na tom mestu. Prema podacima sa sajta pomenute hale, njen maksimalni kapacitet je oko 7.000 mesta, ako je osim tribina popunjen i parter, odnosno teren.
Završni skup Studentske liste – Studenti pobeđuju" pod nazivom "Pobeda zove" zakazan je za 18 časova na Slaviji.
Trampu podrška pala na istorijski minimum: Demokrate ubedljivo ispred republikanaca
Rejting podrške američkom predsedniku Donaldu Trampu pao je na rekordno nizak nivo od svega 31 odsto, a Amerikanci su, zabrinuti zbog visokih cena goriva, pokazali spremnost da kazne njegovu Republikansku stranku na izborima za Kongres 3. novembra, pokazuju rezultati anketa agencija Rojters i Ipsos.
Samo 31 odsto Amerikanaca odobrava rad Trampa, što je pad za jedan procenat u odnosu na stanje od pre dve nedelje i predstavlja najniži nivo zabeležen tokom bilo kog dela njegovog predsedničkog mandata, pokazalo je istraživanje, prenosi Rojters.
Na pitanje za koju bi stranku glasali kada bi se izbori za Kongres održali danas, oko 47 odsto registrovanih glasača opredelilo se za demokrate, dok je 35 odsto izabralo republikance. To je najveća prednost demokrata u dosadašnjem izbornom ciklusu i mogla bi da ojača njihove nade da će preuzeti kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom SAD.
Anketa agencija Rojters i Ipsos, sprovedena pre dve nedelje, pokazala je da su demokrate imale prednost od sedam procenata u odnosu na republikance, jer je odnos bio (44 – 37.
Trampova popularnost počela je naglo da opada nakon što je u februaru naredio vojne udare na Iran. Taj sukob je doveo do naglog skoka cena goriva, što je negativno uticalo na finansije domaćinstava. Oko 68 odsto Amerikanaca ne odobrava način na koji Tramp upravlja ekonomijom, uključujući 37 odsto onih koji se izjašnjavaju kao republikanci.
Francuski pokret Žuti prsluci pozvao na nove proteste u subotu
Predstavnici pokreta "Žuti prsluci", koji su tokom prvog mandata predsednika Francuske Emanuela Makrona organizovali višemesečne proteste, pozvali su na nove demonstracije u subotu 24. oktobra, javlja francuska televizija Frans 24 (France24).
"Žuti prsluci", revoltirani visokim troškovima života, tokom proteklog vikenda udružili su se sa studentima i učenicima, koji već nedeljama protestuju i blokiraju škole zbog nedostatka nastavnog kadra i loših uslova, čime su dodatno pojačali pritisak na francusku vladu, koja se već suočava sa ozbiljnim poteškoćama.
Ta grupa je na svom veb-sajtu objavila mapu demonstracija planiranih za subotu.
Više od 200 ljudi uhapšeno u neredima u Milanu, mnogi od njih maloletnici
Više od 200 ljudi je uhapšeno tokom drugog dana nereda u Milanu, od kojih je veliki broj maloletnika, a premijerka Italije Đorđa Meloni sazvala je sednicu vlade kako bi se pronašao način da se reši nastala situacija.
Kako prenosi list Republika, oko 2.000 mladih ljudi obučenih u crno upalo je u nekoliko ulica u centru Milana i na centralni gradski trg Duomo, pri čemu je razbijeno više izloga, pocepane su table i uništen baštenski nameštaj.
Stanica metroa Duomo zatvorena je iz predostrožnosti.
Policija je upotrebila suzavac i vodene topove kako bi suzbila nerede, nakon što su izgrednici razbijali izloge prodavnica i palili kante za smeće u blizini trga Duomo
Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da se razmatraju „dodatne mere protiv onih koji zloupotrebljavaju demonstracije kako bi sejali haos“.
Trgovinski sukob SAD i EU na pomolu: Vašington upozorava na moguće odmazde mere protiv evropskih firmi
Američki ambasador pri Evropskoj uniji (EU) Endru Puzder upozorio je da bi evropske kompanije mogle da se suoče sa razornim odmaznim merama Vašingtona ukoliko Brisel nastavi planove za ograničavanje pristupa američkih firmi pojedinim delovima evropskog tržišta, objavio je Fajnenšel tajms.
Puzderovo upozorenje usledilo je nakon što je Evropska komisija odlučila da najveći deo vrednog spektra za mobilne satelitske komunikacije dodeli evropskim kompanijama, uz smanjenje udela koji bi mogli da dobiju američki operateri.
Ova odluka deo je nastojanja Evropske unije da smanji zavisnost od velikih tehnoloških kompanija i podstakne razvoj domaćih preduzeća, navodi britanski list.
Austrijski kancelar Štoker zapitao Kijev: Ukrajina da objasni odakle budžetski deficit
Ukrajina mora da objasni Evropskoj uniji poreklo budžetskog deficita ukoliko želi da dobije nova sredstva, izjavio je austrijski kancelar Kristijan Štoker na samitu EU u Briselu, preneo je „Der Štandard”.
„U opticaju je toliko različitih brojki da sada moramo da ih analiziramo i, što je još važnije, utvrdimo odakle potiče taj deficit”, rekao je Štoker.
On je ocenio da je teško finansijsko stanje Kijeva, uzrokovano ogromnim budžetskim manjkom, pitanje o kojem treba razgovarati. „I sam sam iznenađen”, rekao je austrijski kancelar, govoreći o veličini ukrajinskog budžetskog deficita.
Ranije je slovačka agencija TASR, pozivajući se na premijera Roberta Fica, objavila da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio od Evropske unije dodatnih 70 milijardi evra za pokrivanje vojnih rashoda u 2027. godini.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je posle samita u Briselu da će finansijske potrebe Ukrajine nastaviti da rastu uprkos obimnoj pomoći EU. Prema navodima Evropske komisije, Unija obezbeđuje 80 odsto ukupne spoljne pomoći Kijevu.