Time je London opisao pun krug, koji je počeo 1920. godine kada mu je, odlukom tadašnje Lige naroda, data uprava ili mandat nad današnjim Izraelom, Jordanom i Palestinom.
Da li je britanski potez ustupak teroristima, kako to tvrdi vlada Benjamina Netanjahua, ili možda zakasnelo izvinjenje za kolonijalnu prošlost i sopstvenu ulogu u stvaranju današnje bliskoistočne krize? Ili je možda nešto treće?
„Ujedinjeno Kraljevstvo formalno priznaje državu Palestinu“, tim rečima britanski premijer ser Kir Starmer označio je kraj jedne ere u britanskoj politici prema Bliskom Istoku, koja je počela 1917. godine Balforom deklaracijom, modernom pravnom osnovom za pravo Jevreja na sopstvenu državu.
Starmerove reči pretvorile su se u slavlje pred vratima nekada misije, a sada ambasade Palestine u Londonu.
„Ovo je trenutak prkosne istine i odbijanja da se genocidu da poslednja reč, odbijanja da se prihvati trajna okupacija, odbijanja da budemo izbrisani i lišeni ljudskosti“, rekao je okupljenima, među kojima je bio i bivši lider laburista Džeremi Korbin, šef palestinske misije u Britaniji Husam Zomlot.
Mediji u Britaniji su podeljeni po ideološkim linijama. Građani mnogo manje, ukazuje RTS.
Bankar Roberts Liz smatra da je u ovoj fazi sve krajnje simbolično.
„Ostaje nam da se nadamo da će Ujedinjeno Kraljevstvo zauzeti odlučniji stav“, kaže on.
Službenik Nil Tomas nije siguran da će priznanje promeniti stanje na terenu za Palestince.
„Ipak, svet treba da ih podrži u trenutku jada i čemera“, naglašava Tomas.
Policajac u penziji Piter Gover misli da se priznanjem nagrađuju teroristi.
„Nagrađuje se Hamas. Duboko se saosećam sa nedaćama palestinskog naroda, ali ovo nije napredak. Samo ohrabruje teroriste i vodi u nove nevolje“, ističe Gover.
Stubovi državnosti
Deklaracija iz Montevidea o pravima i dužnostima država postavlja četiri preduslova za priznavanje nove zemlje – trajno stanovništvo, definisanu teritoriju, nezavisnu i efikasnu vladu i sposobnost stupanja u odnose sa drugim državama. Pravnici brinu da je treći stub na klimavim nogama, 19 godina posle poslednjih izbora na palestinskim teritorijama kada je Hamas zavladao Gazom, a PLO Zapadnom obalom.
Britanija bez uticaja
Braneći stav Vlade, britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper ukazuje da je proces priznavanja je poslednjih meseci doveo do „pristanka arapskih država bez presedana – da odbace Hamas i kažu da on ne sme da igra ulogu u budućnosti Palestine“.
Kritičari vlade primećuju da čelnici Hamasa i dalje lagodno žive u Kataru i Egiptu.
Pravno, Britanija je postavila uslove jedino Izraelu od koga traži prekid vatre, nesmetan tok humanitarne pomoći u Gazu, garancije da neće anektirati Zapadnu obalu i da će raditi na sprovođenju ideje o „dve države“.
No, osim na papiru, Britanija nema uticaj na terenu kakav je imala tokom mandata nad Palestinom.
Šef palestinske misije u Britaniji Husam Zomlot priznanje vidi kao početak ispravljanja istorijske greške.
„Ovim počinje da se ispravlja istorijska nepravda britanskog direktnog učešća u agoniji palestinskog naroda. Priznanje nema veze sa postojanjem palestinskog naroda. Postojali smo mnogo pre Balforove deklaracije. Priznanje je kraj zatvaranja očiju pred postojanjem palestinskog naroda“, objašnjava Zomlot.
