cerait helping your business grow big

Čovečanstvo pred 'klimatskom krizom' - upozorenje 11.000 naučnika sveta


Čovečanstvo je pred "klimatskom krizom" piše u dramatičnom upozorenju 11.000 naučnika iz 153 zemlje, uz poziv da se klimatska kriza ublaži i preokrene, preneo je tehnološki američki sajt CNET.

Međunarodni savez naučnika i istraživača upozorava da čovečanstvu preti "neizreciva patnja" ukoliko značajno ne poboljša zaštitu svoje planete. Upozorenje, objavljeno u utorak u časopisu "BioScience", rezimira veći deo naučnih istraživanja tokom poslednjih 40 godina i navodi da je Zemlja nedvosmisleno pod "klimatskim udarom".

"Udružili smo se da proglasimo klimatsku krizu, jer su klimatske promene oštrije i ubrzavaju se brže nego što su naučnici očekivali", kaže Bil Ripl, profesor ekologije na Državnom univerzitetu Oregona i koautor upozorenja. "Mnogi od nas osećaju kao da nam nestaje vremena za akciju".

Ripl je napisao upozorenje čovečanstvu 2017. godine, koje je potpisalo više od 15.000 naučnika, detaljno naveo štetu koju su ljudi napravili prirodnom okruženju i zahtevao promene.

Ažurirano upozorenje posebno je usmereno na klimatsku krizu i objedinjuje godišnje podatke o rastu stanovništva, gubitku šumskog pokrivača, emisiji zagađujućih gasova koji zagrevaju planetu i potrošnji energije u poslednje četiri decenije. Saopštenje ukazuje na zabrinjavajuće tendencije: većina mera uticaja čoveka na klimatske promene ide u pogrešnom smeru još od 1979. godine.

Novi dokument predstavlja šest međusobno povezanih koraka koji bi mogli ublažiti neke od efekata "vanredne situacije", uz poziv na velike promene u načinu funkcionisanja društva.

Prvi od šest koraka je primena masovne prakse energetske efikasnosti i prelazak na obnovljive izvore s niskim udelom ugljenika.

Drugi korak je smanjenje emisije klimatskih zagađivača kao što su metan, ugljenična jedinjenja i hidroflurokarboni.

Treći je obnavljanje ekosistema Zemlje uz pomoć morskim grebenima, šumama, stepama i drugom, i uz sprečavanje nestanka staništa i biodiverziteta.

Četvrti korak je smanjenje potrošnje hrane životinjskog porekla i umesto toga ishrana ljudi zasnovana na biljnom poreklu namirnica.

Peti korak je prelazak s politike stalnog rasta BDP-a na politiku trajnog održivog ekosistema i poboljšanja dobrobiti ljudi.

Poslednji, šesti korak koji su predložili naučnici je stabilizacija, a zatim smanjenje brojnosti stanovništva sveta u meri koja obezbeđuje socijalni integritet.

Te predloge i upozorenje je potpisalo 11.258 naučnika iz 153 zemlje i iz mnogih naučnih disciplina - od astrofizike do neurologije. Autori su taj članak objavili i na društvenim medijima i direktno poslali e-poštom naučnicima koji su bili potpisnici prethodnog upozorenja.

"Dobili smo potpise podrške od širokog spektra naučnika što verovatno odražava da su i oni svedoci uticaja promene klime na biljke, životinje i ekosisteme koje proučavaju", rekao je Tomas Njusom, ekolog sa Univerziteta u Sidneju i koautor dokumenta.

Međutim, piše CNET, nije sve ružno i turobno: kao ohrabrujući znak da se "tok okreće" autori ističu nedavno naglo jačanje klimatskih protesta i masovnih pokreta za promenu politike. Izgleda i da neki podaci nagoveštavaju da stanje takođe ide u pozitivnom pravcu. Autori prenose da se globalna stopa plodnosti usporava, a potrošnja električne energije od sunca i vetra raste, ali primećuju da se čak i ti elementi prakse ponovo preokreću u suprotnom smeru.

Hitna reakcija, zaključuju autori, doneće čovečanstvu mnogo veće blagostanje nego što se može postići "radeći kao obično".

CNET piše da se dosad nekoliko fraza koristilo za opisivanje zagrevanja Zemlje. Počelo se s "globalnim zagrevanjem" i prešlo se na "klimatske promene". U novije vreme autori i publikacije koriste termin "klimatska kriza". Situacija je, po poslednjim podacima, toliko teška da je čovečanstvu sada, u kritičnoj fazi, sve teže da preokrene sudbinu.

Zato se na mnogo mesta i nivoa - od lokalnih saveta do celih zemalja, širom sveta, proglašava "klimatska vanredna situacija". Neznatna promena izraza je uverljiva i mogla bi nadahnuti poziv na akciju.

Deklaracije - upozorenja smatraju se prvim korakom da bi se reklo: "Treba da učinimo više" kako bi se zaustavili i potom poništili efekti klimatskih promena, uz poziv državama i kreatorima politike da zauzmu odlučniji stav.

U maju 2019. Parlament Velike Britanije je proglasio "klimatsku krizu" u toj zemlji, prvoj u svetu koja je to učinila. U SAD je jula ove godine, troje senatora podržalo zahtev da se to učini i u SAD.

Novi rad koalicije naučnika i istraživača se pridružuje nizu zahteva za akciju da bi se zaustavio štetan uticaj promene klime, ali oni ne nude spisak rešenja.

Umesto toga, rekao je Ripl, upozorenje naučnika i "šest predloženih međupovezanih tačaka trebalo bi da budu osnova za hitno pokretanje, upravo sada, mnogo šire rasprave o tome kako se borimo protiv promene klime", preneo je CNET.

 

Beta
Novine Toronto, broj 
1586
Toronto 
07. November 2019.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke