MAGA, „Make America Great Again“ („Učinimo Ameriku ponovo velikom“), bilo je obećanje američkog predsednika Donalda Trampa građanima SAD. Poruka je bila da će njegovim izborom zemlja povratiti snagu i vratiti se u zlatno doba unutrašnjeg jedinstva, ekonomske vitalnosti, nacionalnog suvereniteta i globalnog uticaja.
Bila je to privlačna vizija, posebno za Amerikance koji su se osećali kao gubitnici globalizacije i verovali da imigranti i „globalisti“ potkopavaju zemlju iznutra.
Međutim, kako se Trampov drugi mandat približava polovini, gotovo da nema sumnje da je on jedan od najuticajnijih predsednika u istoriji SAD. Autor analize magazina Foreign Policy, međutim, ocenjuje da su posledice gotovo svih njegovih poteza bile štetne, ne samo za većinu Amerikanaca već i za relativnu moć i položaj Sjedinjenih Država u svetu.
Njegovi saradnici i članovi porodice možda imaju koristi od takve politike, ali njen ukupan rezultat, prema ovoj analizi, neće biti povratak nekadašnjoj veličini, već slabija i još podeljenija Amerika.
Evo deset razloga zašto.
1. Uništavanje poverenja u američka obećanja
Važnost kredibiliteta neke države ponekad se preuveličava, ali druge zemlje će biti manje spremne da sarađuju sa Vašingtonom ako ne veruju da će on ispuniti svoja obećanja.
Autor ocenjuje da je Tramp, slično kao tokom svoje poslovne karijere obeležene brojnim sudskim sporovima i bankrotima, više puta pokazao da njegove pretnje često predstavljaju prazno razmetanje, dok se na njegova obećanja ne može pouzdano osloniti.
Povukao je SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, a sada kritikuje trgovinski sporazum koji je tokom prvog mandata sam pregovarao sa Kanadom i Meksikom i koji je tada predstavljao kao izuzetno dostignuće.
Njegov promenljiv odnos prema carinama, njihovo uvođenje, odlaganje i ukidanje, kao i ponovljene pretnje uskraćivanjem podrške ključnim saveznicima, prema oceni autora, dodatno narušavaju poverenje u američku reč.
To ima konkretne posledice. Trampova reputacija nepredvidivog pregovarača, navodi se u analizi, jedan je od razloga zbog kojih ima toliko problema da okonča rat sa Iranom. Iransko rukovodstvo ne veruje njegovim obećanjima i zbog toga zahteva konkretne ustupke unapred.
Istovremeno, sve više zemalja pokušava da smanji rizik i pronađe pouzdanije partnere.
2. Slabljenje vojnih sposobnosti SAD
Uprkos rekordnoj vojnoj potrošnji i Trampovom insistiranju na „smrtonosnosti“ američkih oružanih snaga, autor smatra da su predsednik i ministar odbrane Pit Hegset zapravo oslabili vojsku i sposobnost SAD da odvrate napade na svoje partnere.
Kao jedan od razloga navodi rat sa Iranom, koji je iscrpeo zalihe važnog naoružanja i mesecima držao brodove, eskadrile i vojnike angažovane na borbenim položajima.
Takva politika je, prema analizi, trošila dragocene vojne resurse, potencijalnim protivnicima otkrivala američke slabosti i negativno uticala na moral pripadnika oružanih snaga.
Dok su SAD trošile svoje kapacitete, potencijalni budući protivnici nastavili su da se naoružavaju, obučavaju i pripremaju.
Još ozbiljnijim problemom autor smatra pokušaje Trampa i Hegseta da politizuju vojsku i učine je lojalnom pokretu MAGA.
Hegset je nastojao da ukloni oficire koje smatra previše „woke“, a autor tvrdi i da je nesrazmerno veliki broj žena i pripadnika rasnih manjina otpušten ili zaobiđen prilikom unapređenja, uprkos dobrim rezultatima i preporukama nadređenih.
Takav razvoj događaja ocenjuje se kao opasan zbog tradicionalnog profesionalizma američkih oružanih snaga. Oficiri polažu zakletvu Ustavu, a ne predsedniku ili političkoj partiji, i od njih se očekuje da vojsku drže izvan partijskih sukoba.
Autor smatra da taj princip i dalje postoji, ali upozorava da su trendovi zabrinjavajući. Ukoliko bi vojska postala instrument lične političke moći predsednika, tvrdi on, istovremeno bi postala i manje efikasna borbena sila.
3. Slabljenje američke diplomatije
Državni sekretar Marko Rubio istovremeno je obavljao više važnih funkcija, ali autor ironično primećuje da je na nekim od najvećih spoljnopolitičkih pitanja postao gotovo nevidljiv.
Rubio je, prema ovoj analizi, uglavnom skrajnut kada je reč o ratu sa Iranom, Ukrajini i drugim velikim krizama, dok njegova i Trampova politika istovremeno slabi diplomatske kapacitete SAD na način čije bi posledice mogle da se osećaju decenijama.
Pod Rubijevim rukovodstvom Stejt departmentom, SAD su se jednostrano povukle iz više od 60 međunarodnih organizacija, dok Kina istovremeno povećava svoje prisustvo u njima.
Zatvoreni su pojedini konzulati i predstavništva u inostranstvu, dok su desetine ambasadorskih mesta ostale upražnjene.
Istraživanje Američkog udruženja službenika za spoljne poslove pokazalo je da je 98 odsto ispitanika prijavilo nizak moral, dok je 86 odsto navelo da promene otežavaju obavljanje posla.
Problem bi, smatra autor, bio manji kada bi specijalni izaslanici na koje se Tramp oslanja pokazivali izuzetnu efikasnost. Međutim, prema njegovoj oceni, dosadašnji rezultati Stiva Vitkofa, Džareda Kušnera i potpredsednika Džej Di Vensa ne potvrđuju takvu pretpostavku.
4. Podrivanje američke naučne nadmoći
Liderstvo u nauci i tehnologiji decenijama predstavlja jedan od temelja američke globalne moći, a značaj tog faktora u budućnosti će samo rasti.
Autor smatra da Trampova politika ide upravo u suprotnom smeru.
Administracija je smanjila federalnu podršku širokom spektru naučnih istraživanja, sukobila se sa univerzitetima i postavila ljude koje autor smatra nedovoljno kvalifikovanim ili skeptičnim prema naučnom konsenzusu na važne funkcije.
Kao jedan od primera navodi ministra zdravstva Roberta F. Kenedija Mlađeg.
Posledice se, prema analizi, već vide. Podaci Američkog instituta za fiziku navodno pokazuju da doktorandi iz te oblasti napuštaju SAD najvećom stopom u poslednjih 30 godina, gotovo dvostruko većom nego samo godinu ranije.
Odliv stručnjaka mogao bi dugoročno da učini SAD manje inovativnim, produktivnim i bezbednim, dok bi od takvog razvoja najviše mogla da profitira Kina.
5. Propuštanje zelene tranzicije
Još jedna velika greška, prema autoru, proizlazi iz Trampovog dugogodišnjeg negiranja klimatskih promena, protivljenja obnovljivim izvorima energije i snažne podrške fosilnim gorivima.
Takva politika ne samo da bi mogla da doprinese ozbiljnijim posledicama klimatskih promena već, prema analizi, Kini prepušta vodeću poziciju u tehnologijama budućnosti – solarnoj i energiji vetra, baterijama i drugim zelenim tehnologijama.
SAD, nasuprot tome, ostaju snažno vezane za tradicionalne izvore energije.
Ukoliko nuklearna fuzija uskoro ne postane komercijalno održiva i široko dostupna, autor zaključuje da će Trampov pristup klimatskim promenama ostaviti Ameriku slabijom, siromašnijom – i toplijom.
6. Narušavanje vladavine prava
Trampov odnos prema zakonima i institucionalnim ograničenjima dugo je predmet kontroverzi. Autor tvrdi da je predsednik nastojao da sebe zaštiti od pravnih ograničenja, dok je istovremeno pravni sistem koristio protiv svojih političkih protivnika.
Takva politika je važna i iz ekonomskih razloga.
Poverenje u integritet američkog pravosuđa ne pruža sigurnost samo građanima već i stranim kompanijama i investitorima. Uverenje da će zakoni biti primenjivani pravično, nepristrasno i transparentno smanjuje rizik poslovanja.
Strani investitori verovatno neće prekinuti sve veze sa SAD čak i ako zaključe da je američki pravosudni sistem postao politizovan. Ipak, Amerika bi time izgubila jednu od karakteristika zbog kojih je decenijama bila posebno privlačno mesto za ulaganje i poslovanje.
7. Ugrožavanje integriteta izbora
Demokratija zavisi od slobodnih i poštenih izbora, ali i od poverenja građana da izborni rezultati verno odražavaju njihovu volju.
Autor smatra da je Tramp godinama podrivao to poverenje, pre svega ponavljanjem neutemeljene tvrdnje da je zapravo pobedio na predsedničkim izborima 2020. godine.
Kao najvažniji primer navodi Trampove pokušaje da ospori poraz – pritisak na zvaničnike saveznih država, nastojanje da tadašnji potpredsednik Majk Pens odbije potvrđivanje rezultata i događaje koji su prethodili upadu njegovih pristalica u Kongres 6. januara 2021.
Opasnost je u tome što gubitak poverenja u izbore može dovesti do toga da poražena strana odbije da prihvati rezultate, osporava legitimitet izabranih zvaničnika i postane još podložnija teorijama zavere.
Prema autoru, malo šta može više da naruši patriotizam i osećaj građanskog jedinstva od uverenja da se izbori stalno nameštaju.
8. Slabljenje sistema kontrole i ravnoteže vlasti
Jačanje izvršne vlasti u SAD nije počelo sa Trampom. Kongres je godinama prepuštao deo svojih ovlašćenja predsednicima, dok je Vrhovni sud donosio odluke koje su dodatno širile prostor za delovanje izvršne vlasti.
Tramp, međutim, prema oceni autora, otišao je mnogo dalje od svojih prethodnika u pokušajima da zaobiđe sistem kontrole i ravnoteže vlasti ugrađen u američki Ustav.
Dugoročne posledice mogle bi biti ozbiljne. Ukoliko se, na primer, smanji percepcija političke nezavisnosti Federalnih rezervi, strani investitori mogli bi postati oprezniji.
Istovremeno, uklanjanje ograničenja predsedničke moći povećava zabrinutost drugih država u pogledu pouzdanosti i predvidljivosti američke politike.
Kada predsednici mogu da donose velike odluke bez dovoljne podrške javnosti, Kongresa ili drugih institucija, smatra autor, povećava se i mogućnost donošenja loše osmišljenih odluka sa dalekosežnim posledicama.
9. Odustajanje od civilizovanog političkog dijaloga
Autor Foreign Policyja Trampa smatra odgovornim i za sve grublji i vulgarniji ton američke političke debate.
Kao probleme navodi njegove brojne neistinite tvrdnje, uvrede, agresivnu retoriku i sklonost da političke protivnike predstavlja kao kriminalce, izdajnike ili neprijatelje zemlje.
Sličan stil, tvrdi autor, prihvatili su i mnogi Trampovi saradnici i sledbenici, uključujući potpredsednika Vensa.
Posledica je dodatna podela američkog društva i pretvaranje ozbiljnih rasprava o složenim političkim pitanjima u međusobno vređanje.
Takvo okruženje, prema analizi, vodi daljoj polarizaciji, blokadi političkog sistema i donošenju sve lošijih odluka, dok američki geopolitički protivnici od toga mogu samo da imaju koristi.
10. Uništavanje američke „meke moći“
Kada se svi prethodni faktori saberu, autor smatra da je rezultat dramatičan pad američke „meke moći“ – sposobnosti SAD da utiču na druge zemlje zahvaljujući svojoj privlačnosti, vrednostima, institucijama i ugledu, a ne samo vojnoj ili ekonomskoj snazi.
Iako je Tramp popularan među pojedinim političarima sličnih stavova, posebno u Latinskoj Americi, ugled SAD u velikom delu sveta značajno je opao, navodi se u analizi.
Američki demokratski sistem više ne izaziva nekadašnje divljenje, dok su Trampove politike udaljile čak i neke zemlje koje su tradicionalno bile izrazito naklonjene SAD, poput Kanade i Danske.
Još ozbiljniji problem, prema autoru, predstavljaju nepredvidivo donošenje odluka i oslanjanje na politički lojalne, ali nedovoljno kvalifikovane saradnike, čime se narušava predstava o američkoj kompetentnosti – jednom od važnih izvora dugoročnog globalnog uticaja.
Autor navodi i istraživanja prema kojima je međunarodni ugled SAD pao na nivo koji se približava zemljama poput Severne Koreje, Avganistana, Irana i Izraela, ocenjujući da je to pokazatelj ozbiljnog problema.
„Amerika će biti slabija i podeljenija“
Autor na kraju ironično primećuje da Trampov drugi mandat nije baš potpuni neuspeh. Pomogao je nekim političarima koji ga podržavaju da pobede na izborima u manjim zemljama, izvukao kratkoročne ekonomske ustupke od pojedinih američkih partnera i čak prisustvovao samitu NATO-a bez većeg diplomatskog incidenta.
Ipak, kao njegovo najopipljivije dostignuće autor navodi bogaćenje samog Trampa i ljudi iz njegovog okruženja.
Njegova porodica će, zaključuje se u analizi Foreign Policyja, možda biti znatno bogatija kada mu se mandat završi, ali će Sjedinjene Države biti slabije, nezdravije i još ogorčenije i podeljenije.
Zaključak autora je izrazito oštar: slogan „Make America Great Again“, prema njegovoj oceni, nije doneo obećani povratak američke veličine, već upravo suprotan rezultat.
Mila Marinović