Imamo problem sa državom, koja nikako da u nama vidi oni što je video Gardijan još pre deset godina, kada nas je svrstao u Top 10 evropskih džez festivala.
Ali, nemamo ogorčenje, prilagodili smo se uslovima, najvažnije je da se festival desi i da njegov kvalitet ostane približan. Imamo proklizavanja, ali uvek i Plan B, kaže Ivan Blagojević, direktor interacionalnog džez festivala Nišvil.
Blagojević kaže da je velika sreća što Grad Niš uviđa značaj ovog festivala, kako po imidž tako i po povraćaj prihoda u budžet, te je ove godine izdvojio 60 miliona dinara, odnosno 15 puta više nego što je to uradila država. Zahvaljujući pre svega takvoj podršci, uspeli su da dovedu značajne hedlajnere, pa i da organizuju dodatno festivalsko veče „podrške rokenrolu, koji odumire“, što je „pretilo i džezu, ali je uspeo da se relativizuje“.
„Ove godine smo angažovali poznatu konsultantsku kuću ’Glenfield’ i oni su izračunali da su Republika Srbija i Grad Niš zahvaljujući Nišvilu poslednjih godina prosečno prihodovali 384 miliona dinara godišnje. Ali, država kao da to ne želi da zna“, kaže Blagojević.
Tako se dogodilo da Ministarstvo kulture nedavno na konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti muzike Nišvilu ne dodeli ni dinar, drugi put zaredom.
Ceo program Nišvil džez festivala je odbijen uz obrazloženje da je „podnosilac projekta u mogućnosti da sopstvenim i sponzorskim sredstvima kvalitetno realizuje taj program“.
Za drugi projekat, turneju Nišvil džem orkestra na jugu i istoku Srbije, konstatovalo je da „ima odgovarajući kvalitet“, ali je preporučilo da se podrška potraži od lokalnih samouprava u kojima će gostovati.
Podršku nije dobio ni projekat „Nišville workshop & Jazz for Kids“, koji predviđa besplatne muzičke radionice za decu i mlade u okviru Nišvil džez festivala, koje bi trebalo da pruže praktična i teorijska znanja iz džeza i popularne muzike, oblasti koje su i dalje nedovoljno zastupljene u zvaničnom muzičkom obrazovanju. Bez podrške je ostao i prateći program „Šaban Bajramović & Balkan Brass Stage“.
„Ponavila se situacija iz 2013, kada resorno Ministarstvo, na čijem je čelu bio Ivan Tasovac, Nišvilu na konkursu dve godije zaredom nije dalo ni dinar. Verovatno je razlog taj odnos Beograda prema ostatku Srbije. Uostalom, nijedan ministar ili drugi visoki funkcioner nikada nije posetio Nišvil i uverio se u umetnički kvalitet festivala“, kaže Blagojević.
On podseća da ni inicijativa Grupacije organizatora događaja, čiji je predsednik, da Nišvil, Exit, Guča i Beer Fest, kao najveći muzički festivali u zemlji, dobiju nacionalni status, ne prolazi ništa bolje.
Zvanično je pokrenuta 2023, na osnovu Studije o doprinosu ovih festivala državnoj ekonomiji, turizmu i budžetu, ali Vlada, uprkos početnim pozitivnim signalima, nije reagovala.
„To još nije na dnevnom redu Vlade- nema ko da nas predloži. Predlagala nas je u početku Privredna komora Srbije, ali nije bilo uspešno. A kada bi ovi festivali dobili nacionalni status, i finansirali se direktno iz budžeta, još bi izdašnije vraćali novac u budžet, i više unapredili kulturni turizam, jer bi takav status između ostalog podrazumevao i promociju u inostranstvu. Ovako smo ’osuđeni’ na konkurse, čije odluke su ne samo neizvesne, već sve češće i zakasnele, zbog čega kasnimo sa planovima i organizacijom“, kaže Blagojević.
Naš sagovornik ocenjuje da je kulturni koncept u Srbiji preostao iz socijalizma, a uz to je unazađen. Ne postoje nove institucije, a država nije našla način kako da podstakne sponzore da finansiraju kulturu, pa su praktično jedini izvori finansiranja- ministarstva i lokalne samouprave.
„Zbog svega toga sada smo u fazi da fingiramo kulturu- važno je da se održe festivali, kakvi god bili“, kaže on.
Prema njegovim rečima, čak ni ministarstva nisu adekvatno uključena- deo nadležnosti u vezi sa promocijom festivala trebalo bi da preuzme i ministarstvo inostranih poslova, a ministarstvo turizma da poveća budžet za kreativnu industriju.
„Ministarstvo kulture zagovara koncept srpskog kulturnog nasleđa, i to posmatra usko. Takav koncept ne znači da ne treba da podrži afroameričku džez kulturu kao deo našeg nasleđa, jer je mi vremenom usvajamo i ona to postaje. Zar Šaban Bajramović nije deo srpskog kulturnog nasleđa? A imao je kao jedini muzičar iz Srbije izložbu u prestižnom Nju orleans džez muzeju i svrstan je među najbolje bluz pevače na svetu“, kaže on.
Blagojević još kaže da se, uprkos finansijskim „proklizavanjima“, vratilo na posao deset zaposlenih u timu Nišvila, koji vredno rade na ovogodišnjem izdanju. U septembu prošle godine bio je prinuđen da ih privremeno otpusti „upravo zbog uskraćivanja novca na konkursima Ministarstva kulture“.
„Zvanično su vraćeni u aprilu ove godine i radiće do daljeg, ako bude novca“, kaže.
Prema navodima u Nišvilu, uskraćivanje novca iz resornog ministarstva je razlog što će posetioci ove godine plaćati ulaz za Hip- hop i Midnight binu, 500 dinara po večeri. Festival je uvek nastojao, podsećaju, da naplaćuje jedino ulaz za glavni muzički program, a on je ove godine 4.500 dinara za komplet i 2.500 za jednodnevnu kartu.
------------
Zašto za muzičko stvaralaštvo ove godine isti iznos kao u vreme korone?
Direktor Nišvila Blagojević kaže da ga odbijanje njihovih projekata od strane Ministarstva kulture i ne iznenađuje, ali da ga zabrinjava ukupan iznos koji je podeljen na konkursu za muzičko stvaralaštvo.
„Za ukupno 375 aplikanata u 2026. godini, Ministarstvo kulture je izdvojilo svega 55.950.000, što je iznos približan onom koji je podeljen na konkursu tokom korone 2020. godine, kada većina festivala nije ni održana”, kaže Blagojević.
Na konkursu je od 375 projekata podržano svega 79 – 41 muzički festival i manifestacija, 23 koncertne sesije, deset pojedinačnih projekata i pet majstorskih seminara, radionica i takmičenja.
------------
Zorica Miladinovic/Danas