U svetu će za dostizanje jednakosti muškaraca i žena na ekonomskom planu biti potrebna dva veka a za zatvaranje jaza u rodnoj ravnopravnosti u celini više od 100 godina, objavio je Svetski ekonomski forum (SEF).
Žene su najravnopravnije u nordijskim zemljama a Srbija na tom planu lagano napreduje.
Srbija je na 38. mestu u svetu po indeksu rodne ravnopravnosti nakon što je 2017. bila 40 a 2016. godine 48, pri čemu ukupan broj zemalja na listi nije svake godine isti.
Po ekonomskoj ravnopravnosti žena i muškaraca Srbija je na 76. mestu, po ravnopravnosti u oblasti zdravstva je prva, po ravnopravnosti u obrazovanju 51. a po političkom osnaživanju žena 37.
Od zemalja iz okruženja po indeksu rodne ravnopravnosti bolje od Srbije pozicionarane su Slovenija, na 11. mestu, Bugarska na 18. i Albanija na 34.
Ispod Srbije na globalnoj listi su Hrvatska na 59. poziciji, Bosna i Hercegovina na 62, Makedonija na 66. i Crna Gora na 69.
Forum je saopštio da je novi globalni izveštaj o rodnoj ravnopravnosti za 2018. ukazao na blago sužavanje rodnog jaza i da je smanjenja rodne nejednakosti zabeleženo u 89 od 144 zemlje koje su obuhvaćene istraživanjem i 2018. i 2017.
Inače, u izveštaju za 2018. je ukupno 149 zemalja.
Island je desetu uzastopnu godinu svetski šampion u rodnoj ravnopravnosti i ta zemlja je, prema izveštaju, uklonila 86 odsto razlika između žena i muškaraca.
U grupi vodećih su i Norveška, Švedska i Finska a posle nordijskog bloka slede Nikaragva i Runada koje imaju bolje performanse od mnogih razvijenih zemalja.
Poslednji po rodnoj ravnopravnosti u svetu je Jemen, na 149. poziciji na listi.
U izveštaju se navodi i da je mali pomak na planu rodne jednakosti u 2018. zasenilo pogoršanje nekih indikatora i žene su i dalje nedovoljno zastupljene u radnoj snazi i politici.
Samo 17 zemalja na čelu države ima ženu, a samo 18 odsto ministara i 24 odsto poslanika u svetu su žene.
Ukoliko jaz između žena i muškaraca nastavi da se smanjuje ovim tempom, biće potrebno 108 godina za rodnu ravnopravnost na svim nivoima a 202 godine da bi se dostigao ekonomski rodni paritet, procenjuju stručnjaci Foruma.
"Proaktivne mere kojima se podržavaju rodna ravnopravnost i socijalna inkluzija i istovremeno odgovara na istorijske debalanse ključne su za 'zdravlje' globalne ekonomije, kao i za dobrobit društva u celini", rekao je osnivač i direktor Foruma Klaus Švab.
Indeks rodne ravnopravnosti rađen je na osnovu četiri kriterijuma - ekonomske ravnopravnosti žena i muškaraca, ravnopravnosti u oblasti zdravlja, u domenu obrazovanja i prema zastupljenosti žena u politici.
Pristup žena zdravstvu i obrazovanju u 2018. je pogoršan u odnosu na 2017. i takođe su žene bile politički osnažene u manjoj meri.
Napredak je registrovan jedino po kriterijumu ekonomske ravnopravnosti, zahvaljujući smanjenju jaza između muškaraca i žrena u prihodima, kao i rastu udelu žena na vodećim pozicijama na globalnom nivou.
U izveštaju Foruma ukazuje se i na nesrazmeran uticaj automatizacije na poslove koje tradicionalno obavljaju žene, kao i na nedostatak društvene podrške za njihov povratak na tržište rada.
Navodi se i da su žene i dalje nedovoljno predstavljene u obećavajućim sektorima digitalne revolucije zasnovanim na nauci, tehnologiji, inženjeringu, matematičkim veštinama i znanju.
