Zbog američkih sankcija Naftnoj industriji Srbiji, u čak 51 mestu u Srbiji preti nestašica goriva. Sve što se ovih dana dešava u Srbiji ukazuje da smo ponovo u devedesetim godinama, kada je Jugoslavija bila izolovana i pod sankcijama, a upravo je nestašica goriva jedna od najčešćih asocijacija na to vreme.
Pre nego što smo saznali da mnoge pumpe u Srbiji neće imati goriva, u Rafineriji nafte Pančevo prošle nedelje počela je obustava rada proizvodnih postrojenja usled nedostatka sirove nafte za preradu, nastalog kao posledica sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD uvelo prema kompaniji NIS.
Još jedna čvrsta asocijacija na devedesete je nestašica evra i inflacija. Tako je Narodna banka Srbije objavila novi kurs dinara, iz čega se vidi da je domaća valuta oslabila prema evru za 0,2 odsto u odnosu na period od pre mesec dana. Ovo nije veliki pad, ali treba imati u vidu da je pad dinara u odnosu na evro za celih godinu dana bio svega 0,3 odsto.
Na nestašicu evra u menjačnicima i kurs dinara upozorili su ranije i predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević i predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.
“Da objasnim dosta pojednostavljeno kako se određuje kurs i zašto stoji na 118 kad je inflacija za pet godina bar 50% i najmanje toliko dinara je štampano. Novac ima svoju cenu kao i svaka druga roba. Što je manje dinara to dinar više vredi, što je više dinara, to bi cena trebalo da mu pada.
Ali se to kod nas ne dešava. Zašto? Zato što stalno imamo i puno evra. Odakle nam kada privreda ne radi baš najbolje? Pa iz kredita i izdavanja obveznica”, objasnio je Đilas i zaključio:
“I tako će kurs da stoji sve dok jednog trenutka više ne budemo mogli da pozajmimo nove milijarde evra. A to vreme nam se približava jer smo već prezadužena zemlja. I tek ćemo biti. Živi bili pa videli”.
Da beogradske menjačnice imaju probleme sa evrom, uverila se i reporterka Nova.rs. Moguće je promeniti ograničenu svotu novca ili čak ostaviti broj telefona, kako bi vam iz menjačnice javili kada budu ponovo imali evre.
Sve to je veliki flešbek na devedesete godine prošlog veka, a onda je kao šlag na tortu stigla vest da BK televizija preduzetnika Bogoljuba Karića ponovo počinje sa radom. Javnost je o tome obavestio upravo Karić na mreži X.
„Dragi naši, želim da vas obavestim da naš BK TV ponovo kreće s radom u Srbiji“, ovim rečima je Bogoljub Karić počeo svoje obraćanje na društvenoj mreži X.
„Evo nas ponovo uz naš ponos, našu BK Telekom televiziju, čuvenu srpsku, jugoslovensku, balkansku i evropsku kuću koja je promenila istoriju medija na ovim prostorima. Ono što su naši novinari, urednici, tehničari, svaki zaposleni čovek, napravili za tadašnju Jugoslaviju, to do danas niko nije ponovio u istoriji naše zemlje. Trideset tri godine su prošle od ideje do realizacije BK televizije, i ponosni smo na svakoga ko je učestvovao u tom velikom poduhvatu“, napisao je Karić.
Inače, BK televizija, nekada je bila jedna od najgledanijih stanica u Srbiji u vlasništvu Bogoljuba Karića, a izgubila je dozvolu za rad 2006. godine zbog optužbi za političku pristrasnost, nakon čega joj je onemogućeno emitovanje preko kablovskih operatera i nacionalne frekvencije, iako je kratko nastavila rad putem satelita. Pokušaj povratka 2017. okončan je 2020. godine, kada ponovo nije dobila nacionalnu dozvolu.
Devedesete godine u kojima je BK televizija radila bile su, kao i danas, prožete studentskim i građanskim protestima, koje je policija gušila nasiljem, a režim osvetom i pojačanom represijom.
Masovni protesti i okupljanja građana Srbije zbig pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnce u Novom Sadu traju već više od godinu dana. Pre nekoliko meseci stigao je i zahtev da predsednik Aleksandar Vučić raspiše vanredne parlamentare izbore, što on do danas nije učinio.
Ove godine u Srbiji su održani i lokalni izbori u pet opština, koje su obeležile nepravilnosti i incidenti, a upravo su veliki protesti u tadašnjoj Jugoslaviji počeli nakon što Slobodan Milošević nije hteo da prizna rezultate lokalnih izbora.
Da „sadašnje devedesete“ budu u punom sjaju staraju se i lider radikala Vojislav Šešelj i ministar policije Ivica Dačić. Decenijama kasnije oni i dalje doslovno uzurpiraju javni prostor. Šešelj ne izlazi iz studija TV Informer gde studente i učesnike protesta naziva „ustašama“, a ministar Dačić nas ubeđuje da policija ne primenjuje prekomernu silu nad građanima, dok tvorevinu Ćacilend u kojoj se okupljaju sumnjivi tipovi u šatorima ispred Skupštine, naziva „uredno prijavljenim javnim skupom“.
Komentarišući atmosferu u društvu koja nedodoljivo podseća na devedesete, psiholog i bivši potpredsednik Vlade Žarko Korać kaže za Novu da postoje ogromne sličnosti uz ključnu razliku da nemamo rat i stradanje ljudi.
„Sve ovo što se dešava u Srbiji jako liči na devedesete. Evo, sada se vraća i Bogoljub Karić sa svojom televizijom, što znači da ga u suštini interesuje povratak u politiku.
Ne bi on ulagao pare u to da ne želi da se preko toga vrati u politiku. Iz nje ga je isterao Koštunica, a sada očigledno misli da je trenutak, da je Vučić slab, da ne može da spreči njegov povratak“, kaže Korać.
Dodaje i da na devedesete podesća autoritarni sistem vlasti, težnja da samo jedna stranka predstavlja Srbiju, a da su sve druge neprijateljske…
„Imamo potencijalne nestašice goriva, što bi značilo i mogući šverc goriva iz Rumunije, Bugarske, a pre svega iz Republike Srpske…I devedesetih smo imali studentske blokade, jako mnogo sličnosti. Mislim da je Srbija napravila put unazad i da je bilo logično da će se tako završiti iz jednostavnog razloga da Srbija ne želi da promeni svoju generalnu politiku.
Umesto da se okrene Evropi i dalje se nastavljaju pričeo Rusiji, spasu iz Rusije…U ovom trenutku, Srbija je jedna krajnje neuspešna zemlja“, zaključuje Korać.
