img

img

Doručak u krznu kineske gazele

                                                                            

Zimski ledeni dan u Njujorku, nekoliko dana sa drugaricom koja ima konferenciju sa izdavačima, ostavlja dovoljno vremena za samostalno lutanje. Na stolu su sve adrese najbližih rasprodaja, zaokruženi toponimi u vodiču, karte za brodvejski mjuzikl i katalozi. Najpre "Doručak u krznu", Meret Openhajm, MoMa.

Jedna priča o predmetu i ženi, ženama navlači krzneni kaput i greje hladan kineski porcelan, odbija i privlači, u jednostavnom performansu, skoro zaboravljene Meret Openhajm, gricka mi dan.

 

Anegdota koja stoji iza stvaranja Predmeta, obične čaše, kašike i tanjira obmotane u gazelino krznoj, mnogo puta je ispričana, čak i sumnjive autentičnosti. Dvadesettrogodišnja umetnica iz Bazela, Meret Openhajm, bila je u Parizu tih godina, družeći se sa nadrealistima, pila čaj u bistrou sa Pikasom i Dorom Mar. Nosila je narukvicu od mesinga optočenu krznom koju je sama kreirala. Ovaj nadrealistički par je zadivljeno komentarisao: „Skoro sve može biti pokriveno krznom!“ Meret je na to dodala opasku da joj je hladan čaj i dobacila konobaru da joj treba „više krzna“.

                                                                                                                                       

 

Nakon tog susreta Openhajm je otišla pravo iz francuskog bistroa u prodavnicu gde je kupila set za čaj koji je iskoristila za svoj umetnički objekat. Ova zabavna priča je proslavila ali i povela umetnicu i njen desetogodišnji rad u pravcu kojim je umetnički objekat za nadrealiste predstavljao određenu fascinaciju ideje. Salvador Dali ih je nazivao: „Objekti sa simboličkom funkcijom“. Nekakav tipičan funkcionalni objekat kod nadrealista postaje duboko lično i poetično umetničko delo, sublimacija unutrašnje želje i aspiracije. Breton je ovaj Objekat Meret Oprenhajm nazvao „Doručak u krznu“, aludirajući na Moneov „Doručak na travi“, što je aluzija da lepota u umetnosti nije uvek u funkciji užitka.

 

Dugi niz godina ovo delo izaziva razne reakcije i posmatrača u muzeju u Njujorku gde je izloženo, ako i raznih teoretičara umetnosti i tumača. Za razliku od Rida i Dalija, Openhajm naglašava fizičku težinu objekta, ojačavajući način na koji možemo lako zamisliti osećaj krzna dok pijemo iz čaše i koristimo tanjir i kašiku. Objekt insistira na tome da zamišljamo šta osećamo dok pijemo topli čaj iz ove čaše, kako će se čestice osećati na našim usnama. Sa Openhajmovom elegantnom kreacijom, pitanje je kako razumemo te učitane uspomene, kako stvaramo metafore i simbole iz ovog akta taktilnog doživljaja, potpuno je otvoren za tumačenje svakog pojedinca, što je na mnogo načina cela tačka samog nadrealizma.

 

Seksualne konotacije objekta „Doručak na krznu“, su očigledne: pijenje iz krznene čaše je eksplicitna seksualna referenca. Ali tu je mnogo više od šarene šale. Slika krznene čaše i kašike u prvom poglavlju bilo koje knjige o anksioznim noćnim morama ne bi bila na mestu, u kojima je svako pretvaranje pod kontrolom podrivano zločinačkim dešavanjima. U ovom slučaju, šolji i kašiki je porasla kosa, pretvarajući predmete iz kojih treba izvući relaksaciju i zadovoljstvo u nešto agresivno, neprijatno i blago odvratno. Delo takođe ima konotacije metroseksualne krivice: za gubitak vremena tračarenjem u kafićima i zlostavljanje lepih životinja - krzno kineske gazele. To je takođe objekat dizajniran da izazove ludilo. Dva nekompatibilna materijala sastavljena su kako bi stvorili jedan uznemirujući sud. Krzno je prijatno dodirnuti, ali strašno kada ga stavite u usta. Želite da popijete iz čaše i jedete iz kašike - to je njihova svrha - ali osećanje krzna je suviše odvratno.

 

Breton, promoter Meret, u ovom Objektu „Doručak na krznu“, sili eksplicitno seksualno značenje. Podsetimo da je izvorna inspiracija za ovaj rad bila implicitno praktična: kada je Openhajm upitala konobara za još krzna, predloženo je kao način da se zagreje čaj. Ipak, rano priznanje za krzneni objekat negativno je uticalo na ranu karijeru Openhajm. Kada ga je kupio Muzej savremene umetnosti i predstavljen na svojoj uticajnoj izložbi "Fantastična umetnost, Dada i nadrealizam", posetioci su ga proglasili "suštinskim" objektom nadrealista. Za umetnicu Openhajm, prestiž i fokus na ovom objektu su se pokazali prejaki, te je provela više od jedne decenije u fokusiranju na očekivane zadatke nadrealista, uništavajući veliki deo radova koje je napravila tokom tog perioda. Tek kasnije kada se ponovo pojavila i počela prikazivati nove slike i predmete sa obnovljenom energijom i poverenjem, počela je da vraća prvobitnu namenu svojih radova.

 

Na dodeli nagrade za svoj životni rad Mered Openhajm rekla je ženama: Mislim da je dužnost žene da vodi život koji izražava njeno protivljenje verovanju u ispravnost tabua koji su pripisivani njenoj vrsti hiljadama godina. Niko vam neće pružiti slobodu; morate je uzeti same.

 

Violeta Dimitrijević

 

 

 

 

                                                                         

 

Violeta Dimitrijević
Novine Toronto, broj 
1543
Toronto 
03. Maj 2018.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...