Prema procenama, ova presretanja – o kojima do sada nije javno izveštavano – ne samo da mogu dovesti do kompromitovanja poverljivih podataka, već bi Moskvi mogla omogućiti i manipulaciju putanjama satelita, pa čak i izazivanje njihovog pada.
Pojačano praćenje u jeku tenzija
Ruske svemirske letelice poslednje tri godine intenzivno prate evropske satelite, u periodu pojačanih tenzija između Kremlja i Zapada, koje su usledile nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Zapadne vojne i civilne svemirske agencije već duže vreme prate aktivnosti dva ruska objekta, poznata kao Luč-1 i Luč-2, za koje se sumnja da izvode neobične i rizične manevre u orbiti.
Obe letelice su se više puta približavale nekim od najvažnijih evropskih geostacionarnih satelita, koji pružaju komunikacione usluge širom Evrope, uključujući Veliku Britaniju, kao i delove Afrike i Bliskog istoka.
Nedeljama u blizini evropskih satelita
Prema orbitalnim podacima i posmatranjima sa Zemlje, ruske letelice su se u neposrednoj blizini evropskih satelita zadržavale i po nekoliko nedelja, naročito tokom poslednje tri godine.
Od lansiranja 2023. godine, Luč-2 se približio čak 17 evropskih satelita, koji se koriste u civilne svrhe, ali istovremeno prenose i osetljive državne i vojne komunikacije.
„Postoji osnovana sumnja da oba satelita sprovode obaveštajne operacije presretanja signala“, izjavio je za Financial Times general-major Mihael Traut, komandant svemirskih snaga nemačke vojske.
Ranjivi sateliti i nešifrovani podaci
Visoki evropski obaveštajni zvaničnik upozorio je da su mnogi evropski sateliti lansirani pre više godina, bez savremenih sistema za enkripciju.
Zbog toga deo osetljivih informacija, posebno komandni podaci koji se koriste za upravljanje satelitima, nije šifrovan, što ih čini ranjivim na presretanje, buduće ometanje ili čak uništenje.
Manipulacija orbitom i opasnost od pada
Prema ocenama analitičara, presretanjem tzv. „komandne veze“, Rusija bi mogla da imitira zemaljske operatere i šalje lažne komande satelitima.
Na taj način moguće je manipulisati potisnicima koji služe za korekciju orbite, izbaciti satelite iz pravilne pozicije, izazvati njihov sudar ili čak njihov pad ka Zemlji.
Svemir kao novo bojište hibridnog rata
Ovi manevri u svemiru dešavaju se u trenutku kada Rusija pojačava aktivnosti takozvanog „hibridnog ratovanja“ u Evropi, koje već uključuju sabotaže, poput oštećenja podmorskih internet i energetskih kablova.
Obaveštajni i vojni izvori strahuju da bi Kremlj mogao proširiti takve destabilizujuće aktivnosti i na svemir, koji se sve više posmatra kao novo strateško bojište.
„Satelitske mreže su Ahilova peta savremenih društava. Ko god ih napadne, može da parališe čitave države“, upozorio je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.
NATO operateri pod nadzorom
Stručnjaci ističu da su sateliti koje prate ruske letelice uglavnom povezani sa NATO zemljama.
„Obilaze iste operatere i iste satelite, što jasno ukazuje na konkretan cilj“, rekao je Norber Puzan, viši orbitalni analitičar francuske kompanije Aldoria. „Čak i bez dešifrovanja poruka, moguće je prikupiti dragocene informacije o načinu korišćenja satelita i lokacijama zemaljskih stanica“.
Novi ruski sateliti u orbiti
Prema analitičarima, Rusija dodatno pojačava izviđačke aktivnosti u svemiru lansiranjem novih satelita, među kojima su Kosmos 2589 i Kosmos 2590, sa sličnim manevarskim sposobnostima kao Luč-1 i Luč-2.
Jedan od njih, Kosmos 2859, trenutno se približava pojasu geostacionarnih satelita, koji orbitiraju na visini od oko 35.000 kilometara iznad Zemlje.
Sumnja da je Luč-1 oštećen
Postoje i naznake da Luč-1 više nije potpuno operativan. Krajem januara teleskopi sa Zemlje zabeležili su oblak gasa koji je, kako se veruje, potekao iz njegovog pogonskog sistema, nakon čega je došlo do delimične fragmentacije letelice.
„Izgleda da je došlo do kvara na pogonu, a potom i do raspadanja“, navela je Belinda Maršand iz kompanije Slingshot Aerospace, dodajući da se satelit i dalje nekontrolisano okreće u orbiti.
