cerait helping your business grow big

EU lupila šamar Zapadnom Balkanu

 

Analitičari berlinskog Saveta za politiku demokratizacije smatraju da francuski predlog reforme procesa pristupanja EU nije dovoljno analitičan i ozbiljan, s obzirom na to kako je i kada predstavljen, kao i na činjenicu da je Evropskoj komisiji dat kratak rok da razvije novu politiku proširenja.

Kurt Basuner (Kurt Bašuener) i Tobi Vogel (Toby Vogel) iz Saveta za politiku demokratizacije smatraju da je EU u proteklih godinu dana napravila niz strateških grešaka na Zapadnom Balkanu koje su joj uništile uticaj i kredbilitet, kakav god da je bio, u regionu.

Jedna od poslednjih grešaka je što Severna Makedonija i Albanija nisu dobile datum za početak pregovora sa EU.

Naime, nakon što je rešila dugogodišnji spor sa Grčkom i postala Severna Makedonija, ta zemlja naišla je na novu, neočekivanu prepreku na putu ka EU - francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Makron je na samitu lidera EU u Briselu u oktobru insistirao da pregovori o članstvu ne mogu da počnu pre nego što Unija reformiše način pridruženja i da nijedna zemlja neće postati nova članica pre nego što EU sprovede duboku unutrašnju reformu.

Mnogima na Balkanu je to bilo kao da im je EU lupila šamar, pišu Basuner i Vogel u autorskom tekstu "Makronov balkanski sanitarni koridor osvetiće se EU" koji je objavio portal EUObzerver.

Francuska je konačno sredinom novembra predstavila svoje ideje za reformu procesa proširenja "na samo nekoliko stranica".

Navedene ideje - preuređenje sadašnjih 35 pregovaračkih poglavlja u sedam faza, jasno su pokazale da Francuska nema ozbiljne predloge, navode autori.

Da francuska pozicija nije dovoljno "duboka" pokazuje i činjenica da je njen predlog reforme proširenja predstavljen samo par dana pre sastanka na kome su ministri EU razgovarali o proširenju, tako da nije bilo vremena za ozbiljnije pripreme za diskusiju.

Postalo je jasno da Makronove bojazni nemaju veze sa politikom proširenja EU nego sa nečim drugim. Čini se da su potvrđene sumnje da je reč o francuskom preuzimanju liderske uloge u post-Bregzit EU.

Francuski predlog, kao i brojni drugi, ne daje novi uvid u to zašto proces pridruženja na Zapadnom Balkanu nije doprineo transformaciji kao ranije, tokom proširenja na centralnu i istočnu Evropu, bez obzira na činjenicu da su Mađarska i Poljska od tada preokrenule svoju demokratsku evoluciju.

Na nedostatak ozbiljnosti i analize ukazalo je i to što su evropski ministri dali Evropskoj komisiji rok od dva meseca da razvije reformisanu politiku proširenja.

Već godinama govorimo o načinima na koje je trenutni pristup EU ojačao i obogatio postojeće elite, oslabio civilno društvo, produbio ekonomsku nejednakost i nije uspeo da ojača demokratske vrednosti, institucije i praksu u regionu, piše u tekstu.

"Naša organizacija takođe je ponudila praktične ali i više filozofske načine za prekomponovanje procesa proširenja", napisali su Basuner i Vogel ukazujući na potrebu kritičkog preispitivanja od strane nezavisnih aktera a ne samo lokalne elite i EU birokratije.

Pre svega, pišu autori, francuski predlog, kao i mnogi raniji nezvanični predlozi, u velikoj je meri fokusiran na ekonomiju.

Zaokreti sa političkog na ekonomski fokus i obratno već dugo predstavljaju odgovor EU na neuspele politike na Balkanu dok se ignorišu razlozi za taj neuspeh a čiji su koreni u nedovoljnom insistiranju na političkoj odgovornosti i direktnom građanskom angažmanu zasnovanom na osnovnim vrednostima EU.

To je, navode autori teksta, posebno značajno nakon što je EU sa zakašnjenjem priznala da su zaroboljene države raširen fenomen među kandidatima i potencijalnim kandidatima za EU.

Basuner i Vogel kažu da se pojmovi "zarobljena država" i "korupcija" ne pojavljuju u francuskom predlogu.

I, verovatno najvažnije, smatraju autori, u francuskom predlogu se ne pominju liberalne vrednosti, sloboda, demokratija ili politička odgovornost.

S druge strane regionu se nudi "povećana transfuzija novca kao socijalni sedativ" da ublaži bol zbog isključenosti iz EU u doglednoj budućnosti.

Zatim, prebacivanje spoljnih poslova u šestu fazu procesa proširenja "zapanjujuće je neusklađeno sa geopolitičkim žarom" u Parizu i drugim prestonicama EU, smatraju Basuner i Vogel.

Oni pišu da je to u suprotnosti sa sadašnjom (slabom) politikom "postepenog prilagođavanja" i da se može posmatrati kao stalno držanje zemalja kandidata za EU na periferiji, s obzirom na dubinu do koje bi u region mogle da stignu Rusija, Kina, Turska i zalivske zemlje posle prvih pet faza.

Ako takve politike budu usvojene, građani regiona će s pravom gledati na EU i druge strane aktere na isti način - samo traže delove problema umesto dela rešenja, i vladati se shodno tome.

Basuner i Vogel zaključuju da ako neke članice EU pristaju na takav pristup, onda propuštaju priliku da se oglase a da je ostalo jako malo vremena za to.

Beta
Novine Toronto, broj 
1587
Toronto 
28. November 2019.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke