Međutim, usvojen je važan plan o jačanju istočnog krila NATO pa će "zaradi odbrane od ruskog napada" sve od Finske pa do Rumunije i Bugarske NATO "borbene grupe" biti trostruko uvećane.
Otud je, kako se ističe, Ukrajina, umesto željenog članstva, samo dobila obećanje najmoćnijih zapadnih zemalja da će imati svu pomoć i oružje da nastavi okršaj s ruskim trupama na svojoj teritoriji.
Zapadni vodji smatraju da je rusko vodjstvo napravilo strategijski promašaj u uverenju da će rat iznurivanja sa Ukrajinom konačno slomiti i vojnu snagu i političku volju Kijeva i Zapada da se ne pregovara o mirnom rešenju sve dok Rusija vojno i politički ne bude bačena na kolena.
Pariski dnevnik "Figaro" ističe da je predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio da se sad ispostavilo da je Rusija politički i vojno ranjiva... i pokazala je prve znake unutrašnjih podela".
Makron i predsednik SAD Džo Bajden su obećali da će dugoročno, "sve dok bude trebalo", isporučivati oružje Kijevu.
Ali, kako primećuje izveštač nemačkog portala "Dojče vele", Bajden je predočio da ne dolazi u obzir da Ukrajina usred rata postane članica Atlantskog saveza, jer bi to značilo obavezu celog NATO da pošalje vojnike u Ukrajinu.
Američki predsednik je objasnio da su SAD spremne da - u periodu između završetka ruskog agresorskog rata i mogućeg ulaska u NATO - Ukrajini pruže sličnu zaštitu kao Izraelu. SAD podržavaju Izrael sa oko 3,8 milijardi američkih dolara svake godine – od čega značajan deo ide na odbranu od projektila i vojne tehnologije.
Estonski dnevnik "Postimees" zaključuje da "tek nejasno obećanje Ukrajini da će doći na vrata NATO govori da je Zapad krajnje ozbiljan kad je reč o njegovoj kolektivnoj bezbednosti, ali tu je u pitanju nešto drugo: isti stari strah od sukoba s Rusijom".
Ukrajina je otud dobila jemstvo Grupe 7 najmoćnijih zapadnih država da će joj biti pružene opipljive bezbednosne garantije da dugi rok, a Bajden je precizirao da će to biti "snažna i delotvorna odbrana na kopnu, u vazduhu i na moru ".
Hrvatski "Jutarnji list" smatra da "NATO može da ostane glavni štab evropske i, u određenoj meri, svetske saradnje na polju bezbednosti".
"Što je u mnogome razlog", dodaje hrvatski dnevnik, "da se zabrinu i budu nezadovoljni Peking, Moskva, Pjongjang i Beograd ».
Sada je i Francuska saopštila da che Kijevu isporučiti rakete dugog dometa, to je već najavila Velika Britanija, uveliko se vrše pripreme za obuku ukrajinskih pilota za upravljanje američkim lovcima-bombarderima F-16.
Vašington je obelodanio i da priprema isporuku Ukrajini "kasetnih bombi", inače zabranjenih svetskim konvencijama, a poruka Kremlja je odmah bila da će Rusija upotrebiti "uzvratne mere" ako Kijev posegne za korišćenjem kasetnih bombi koje imaju pogubne posledice i na civilno stanovnisstvo i zato su zabranjene.
