Evropska komisija želi da ubrza zelenu tranziciju i smanji oslanjanje na ruska goriva uvođenjem novih mera koji će omogućiti da neki projekti obnovljive energije dobiju dozvole u roku od godinu dana, pokazuje nacrt dokumenta u koji je Rojters imao uvid.
Komisija planira da sledeće nedelje predstavi paket mera za okončanje oslanjanja EU na Rusiju, jačanjem obnovljivih izvora energije, uštedom energije i povećanjem uvoza gasa s drugih mesta.
Kao deo toga, Evropska komisija će predložiti pravila koja će tražiti od članica EU da odrede područja na kopnu ili moru pogodna za obnovljive izvore energije, gde bi takvi projekti imali mali uticaj na životnu sredinu, pokazuje nacrt predloga.
"Proces izdavanja dozvola za nove projekte u oblastima pogodnim za obnovljive izvore energije ne bi smeo da bude duži od jedne godine", navodi se u dokumentu, mada se dodaje da bi to moglo biti produženo za tri meseca u "vanrednim okolnostima".
Zasad je u EU rok za izdavanje takvih dozvola dve godine, mada se može produžiti za još godinu dana. Međutim, ukazuje Rojters, projekti obnovljive energije često se suočavaju s daleko većim kašnjenjima, usled birokratije, protivljenja lokalnih zajednica ili zabrinutosti za ugrožene vrste, zbog čega postoje strahovi da će Unija teško povećati upotrebu energije vetra i sunca dovoljno brzo da ispuni ciljeve u borbi protiv klimatskih promena.
Nacrt predloga predviđa da postojeći rokovi i dalje važe za projekte izvan pogodnih oblasti koja ne bi trebalo da se poklapaju za zaštićenim lokacijama ili putevima migracije ptica, dok bi se prioritet dao krovovima, oblastima oko puteva i železničkih šina, kao i industrijskim područjima.
Takve oblasti, prema nacrtu, i dalje bi bila podvrgnuta ekološkoj proceni, ali pojedinačnim projektima u njima ona više ne bi bila potrebna, osim ako ne bi značajno uticali na životnu sredinu u nekoj drugoj članici EU. Projekti s kapacitetom manjim od 150 kW u pogodnim imali bi šestomesečni proces izdavanja dozvola, ili devet ako postoje problemi oko bezbednosti ili uticaja na električnu mrežu.
Šefovi kompanija, među kojima su Majkrosoft, Unilever i H&M, naveli su da je sada vreme da EU bude hrabra i udvostruči napore za ispunjenje Zelenog dogovora.
