Iznenadna najava povećanja za dve četvrtine procentnih poena usledila je nakon što se savet za monetarnu politiku banke od 25 članova sastao u Amsterdamu i saopštio da je inflacija postala "veliki izazov" i da se "proširila i pojačala" u 19 zemalja koje koriste evro valutu.
Takodje će okončati svoj program ekonomskih podsticaja u julu.
Ovaj potez naglašava zabrinutost zbog porasta potrošačkih cena, koje su porasle po godišnjoj stopi od 8,1 odsto u maju, što je najveća stopa od početka vodjenja statistike 1997. Cilj banke je 2 odsto.
ECB je iznela mogućnost da će u septembru napraviti drastičnije povećanje od pola procentnog poena, umesto uobičajenijeg prilagodjavanja za četvrtinu poena, rekavši da će, ako izgledi za inflaciju nastave, ili se pogoršaju, "veći porast biti dogovoren na septembarskom sastanku''.
Izgledi za brzi rast izazvali su promene na berzama, jer bi veće stope povećale prinose na manje rizične alternative akcijama. Povećanje kamatnih stopa u Evropi je takodje komplikovano slabljenjem izgleda za rast pošto ruski rat u Ukrajini iziva udare na ekonomiju, posebno kroz rastuće cene energije.
Više stope mogu da poskupe kredit za preduzeća. Banka je, medjutim, u izjavi o politici rekla da će put povećanja biti "postepen, ali održiv".
"Visoka inflacija je veliki izazov za sve nas. Upravni savet će se pobrinuti da se inflacija vrati na cilj od 2 odsto u srednjem roku", navodi se u saopštenju.
Podižući svoje standarde, banka može uticati na to šta finansijske institucije, kompanije, potrošači i vlade moraju da plate da bi pozajmili novac koji im je potreban. Dakle, više stope mogu pomoći u hladjenju ekonomije pregrevanja.
Ali veće stope takodje mogu uticati na rast. To čini posao ECB delikatnim jer mora pronaći ravnotežu izmedju gušenja inflacije i otupljivanja ekonomske aktivnosti.
