Evropska centralna banka (ECB) objavila je podatak o "umerenom" usporavanju masovnog otkupa duga uvedenog radi borbe protiv posledica pandemije, ocenjujući da će tim prilagodjavanjem moći da nastavi da garantuje povoljne uslove za finansiranje privrede.
Zbog poboljšanja privredne aktivnosti i većoj spremnosti potrošača da troše u 19 zemalja koje koriste evro otkup duga, koji se sprovodi od 2020. godine u okviru hitnog plana za pandemiju (PEPP) će biti usporen o odnosu na "znatno viši tempo" na snazi od marta.
To umereno usporavanje će se ogledati u manjem obimu otkupa javnog i privatnog duga na tržištu, a potez ECB je bio očekivan.
Predstavljajući svoju odluku posle sastanka Saveta guvernera ECG hoće da umeri svoje intervencije ali nepredstavljajući to kao prvu faza povlačenja iz hitnog programa PEPP. I dalje rok za kraj tog programa otkupa ostaje mart 2022.
Predstavnici centralnih banaka evrozone održali su svoj drugi sastanak o monetarnoj politici od kada su početkom jula predstavili svoju novu ciljanu inflaciju od dva odsto, što je srednjoročni cilj koji može da podnese privremena odstupanja.
Ali inflacija u evrozoni je u avgustu skočila na tri odsto što je znak oporavka potrošnje posle usporavanja vezanog za pandemiju ali takodje zbog nedostatka industrijskih sastojaka što je stvaralo zastoje u proizvodnji. ECB zvaničnici i analitičari smatraju da je taj skok inflacije rezultat privremenih faktora. Banka prognozira inflaciju od 1,5 odsto iduće godine i 1,4 odsto 2023.
Privredni rast u evrozoni distogao je 2,2 odsto na godišnjem nivou u drugom tromesečju ove godine i očekuje se da je ovog leta dalje nastavio da raste.
ECB pazi da ne utiče na usporavanje privrednog rasta i zadržala je danas na istorijski niskom nivou svoju referentnu kamatnu stopu i nastavila sa masovnim otkupom duga, mada sa najavom usporavanja u tom segmentu.
Sa oko 80 milijardi evra mesečni otkup duga bi trebalo da se spusti na izmedju 60 i 70 milijardi od oktobra do decembra.
ECB će nastaviti da otkupljuje 20 milijardi evra mesečno duga u okviru takozvanog kvantitativnog ublažavanja koje sprovodi od 2015. godine što je obeležilo početak vanrednih mera podrške, uz jako niske kamatne stope.
