Ulični rat sa policijom, opljačkane prodavnice, zgrade, među kojima i one od istorijske vrednosti, u plamenu – slike su protesta koje su iz Francuske otišle u svet.
Pojedini gradovi poput Pariza, Liona i Marseja bili su pravo poprište nasilja i sukoba sa snagama reda koje su u pokušaju da obuzdaju izgrednike koristile šok-bombe, suzavac i vodene topove. Vlasti procenjuju da je na ulicama bilo oko 550.000 ljudi, dok organizatori kažu da se okupilo 800.000 ljudi.
Nacionalni dan akcije, na koji su građane pozvale organizacije studenata i đaka, sindikati, okupio je na ulicama stotine hiljada Francuza koji su uglavnom mirno marširali tražeći bolje uslove života.
Srednjoškolci u Francuskoj protestuju još od sredine septembra tražeći više nastavnika, manja odeljenja i bolju opremu. Njihov revolt se poklopio sa raspravom o novom budžetu štednje u parlamentu koji vlada pokušava da progura, a koji predviđa ozbiljne uštede upravo u sektoru obrazovanja.
Njihovo nezadovoljstvo stopilo se sa ogorčenjem velikog broja Francuza zbog opšteg rasta cena. Uz sve to, na talasu nemira pokušavaju da politički profitiraju i političke stranke poput desničara iz Nacionalnog okupljanja i levičara koje predvodi Žan-Lik Melanšon. Oni su ušli u verbalni sukob ko ima političko pravo na ove proteste.
Uz sve to, Francusku u aprilu sledeće godine čekaju predsednički izbori na kojima aktuelni predsednik Emanuel Makron nema pravo da se kandiduje.
Francuski premijer Sebastjen Lekorni potvrdio da je u nemirima širom Francuske privedeno 2500 demonstranata i ocenio da se tokom protesta dogodio „neprihvatljiv nivo nasilja”.
Tokom obilaska i šetnje ulicama Pariza u pratnji jakih policijskih snaga Lekorni je poručio da će „pravda biti zadovoljena”, preneo je portal BFMTV. „Pravo je čudo što bilans nije još teži”, ocenio je francuski premijer i poručio da je „došao trenutak da se izabere strana”.
„Ili ste u taboru Republike, a samim tim i na strani snaga reda, onih koji štite imovinu i ljude i koji primenjuju zakone, ili ste na strani izgrednika”, rekao je Lekorni. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez je saopštio da je uhapšeno 1.800 demonstrnata, a da je u sukobima povređeno više od 500 pripadnika snaga bezbednosti i vatrogasaca.
Makron je poručio da će oni koji su tokom nasilnih protesta napadali, vandalizovali i pljačkali prefekture i preduzeća biti krivično gonjeni i kažnjeni. Makron je u objavi na platformi „Iks” rekao da u Francuskoj „nema mesta nasilju”.
„Policiji, garantima prava na protest, izražavam podršku nacije. Svi ćemo se ujedinjeno boriti protiv onih koji seju haos, koji žele samo da unište naše institucije i spreče one koji mirno izražavaju svoje zahteve da to čine”, zaključio je Makron.
Ministar pravde Žerald Darmanen najavio je odlučan pravosudni odgovor na, kako je naveo, izuzetno ozbiljne slučajeve uličnog nasilja. Francuski ministar je nasilje tokom protesta opisao kao nezapamćeno po ozbiljnosti, ističući da će pravosudni organi reagovati odlučno na počinioce incidenata.
Potpredsednik SAD Džej-Di Vens okrivio je imigraciju za nasilje tokom protesta u Francuskoj. U svojoj objavi na „Iksu” Vens je podelio i video-snimak na kojem se vidi kako gori gradska skupština u Limožu.
„Zapadni liberali su uvezli treći svet u Francusku i druge zemlje u ime raznolikosti i saosećanja. Ignorisali su fundamentalna pitanja asimilacije i kompatibilnosti. Upozoreni su da će to dovesti do ovakvog nasilja, ali oni nisu slušali””, napisao je Vens i apelovao da „Francuska, prelepa zemlja neverovatnih ljudi, zaustavi ovo ludilo pre nego što izgori još njenih znamenitosti”.
Gradska većnica u Limožu zahvaćena je velikim požarom nakon što je grupa demonstranata provalila u zgradu i podmetnula požar na kraju protesta, a razmere štete su ogromne. Požar se proširio na jedno krilo istorijske zgrade iz 19. veka, a plamen je zahvatio i krov. Srušio se i zvonik gradske većnice. Vatrogasci su se borili sa vatrom kako bi sprečili njeno širenje na ostatak objekta, otvorenog 1883. godine, čija je arhitektura inspirisana gradskom većnicom u Parizu.
Francuski mediji navode da su okupljeni građani u šoku posmatrali požar, dok su razmere materijalne štete ocenjene kao izuzetno velike. Nasilje je izbilo na kraju protesta na kojem je učestvovalo nekoliko hiljada ljudi. Grupa maskiranih osoba zapalila je automobil komunalne policije ispred gradske većnice, zatim razbila prozore, ušla u zgradu i podmetnula požar. Nemiri su zabeleženi i u drugim delovima grada.
Tokom protesta zabeležen je i jedan smrtni slučaj. Demonstrant je preminuo u Parizu nakon što mu je pozlilo na Bulevaru Maženta kuda je prolazila povorka. Drugi demonstranti su ga odneli do medicinskog centra Šato d’O gde je preminuo ispred samog ulaza. Policijska prefektura u Parizu je u najnovijom saopštenju navela da je smrt nastupila usled kardiorespiratornog zastoja.
A jedan mladić u Sent Etjenu je ostao bez šake nakon što je podigao bombu koja mu je eksplodirala u ruci. Prema pisanju francuskih medija, tokom nereda razbijeni su izlozi prodavnica i uništen deo uličnog mobilijara.
Gradonačelnik Sent Etjena Režis Žijaniko izrazio je podršku povređenom mladiću i njegovoj porodici, ocenivši da takva tragedija ne bi smela da se dogodi. Istovremeno je osudio nasilje tokom protesta, navodeći da su opljačkane prodavnice, uništena autobuska stajališta i gradska imovina, kao i da je sprečen pokušaj upada u gradsku većnicu.
Sličan incident dogodio se 5. oktobra u Lansu, kada je jedan maloletnik ostao bez šake nakon eksplozije šok-bombe ispaljene tokom okupljanja u okviru protesta srednjoškolaca. Nakon tog slučaja, francuske vlasti zabranile su upotrebu te vrste bombe tokom protesta.
U Marseju su demonstranti upali u zgradu skupštine grada uzvikujući: „Ovo je revolucija. Juriš na Bastilju”, aludirajući na Francusku revoluciju iz 1789. godine. Napadnuta je i zvanična rezidencija prefetkinje departmana Žironda na atlantskoj obali, zbog čega je morala da reaguje i specijalna policijska jedinica RAID.
Tokom protesta oštećeno je više od 1.500 trgovina, a nastala šteta iznosi više stotina miliona evra, preneli su francuski mediji. Mreža privrednih i industrijskih komora Francuske osudila je „neprihvatljivo nasilje” koje se dogodilo na marginama demonstracija, izrazivši zabrinutost zbog posledica nastale štete po male radnje koje su odranije u poslovnim problemima, preneo je „Figaro”.
„Ovo nasilje je pogodilo preduzeća koja su već oslabljena višegodišnjim rastom troškova i padom posećenosti u centru gradova. Za mnoga od njih, ova uništavanja mogu biti preveliki udarac. To je neprihvatljivo”, ocenjuje se u saopštenju.
Generalni direktor prodajnog lanca „Karfur” Aleksandar Bompar izjavio je da procenjena šteta iznosi nekoliko stotina miliona evra. Prefekt departmana Kalvados na severu Francuske je potvrdio da je došlo do nasilja, uništavanja imovine i upada u više javnih zgrada i prodavnica u gradu Kanu.
U saopštenju objavljenom na sajtu sindikata navodi se da Vlada mora bez odlaganja da odgovori na zahteve građana. Među ključnim zahtevima su povećanje plata i penzija, kao i ponovno uvođenje poreza na bogatstvo. Sindikati su pozvali na nastavak mirne mobilizacije zajedno sa mladima u narednim danima, koja bi trebalo da kulminira „velikim međusindikalnim danom štrajka” 5. novembra.