Potrošačke cene u evrozoni od 19 zemalja porasle su rekordnih 10 odsto u septembru u odnosu na godinu dana ranije, u odnosu na 9,1 odsto na godišnjem nivou u avgustu.
Pre samo godinu dana inflacija je iznosila 3,4 odsto.
Povećanja cena iznad su onih koje su analitičari tržišta očekivali i na najvišem su nivou od kada su počele evidencije valute evro 1997. godine.
Glavni razlog su cene energije, koje su porasle za 40,8 odsto u odnosu na pre godinu dana. Cene hrane, alkohola i duvana skočile su 11,8 odsto.
Inflacija je podstaknuta stalnim smanjenjem isporuke prirodnog gasa iz Rusije i otežanoj nabavci sirovina i delova dok se svetska ekonomija oporavila od pandemije korona virusa.
Ruska smanjenja isporuka su dovela do toga da cene gasa skoče do mere u kojoj neka preduzeća, kao na primer za proizvodjnu djubriva i čelika, saopštavaju da više nisu u mogućnosti da proizvode neke proizvode sa profitom.
U međuvremenu, visoke cene za račune za komunalije, hranu i gorivo ostavljaju potrošačima manje novca za druge stvari. To je glavni razlog zašto ekonomisti predvidjaju recesiju, odnosno ozbiljan i dugotrajan pad privredne aktivnosti za kraj ove i prve mesece naredne godine.
Evropska centralna banka podiže kamatne stope da bi se borila protiv inflacije ali ne može sama da snizi cene energije.
Više kamatne stope otežavaju ljudima i preduzećima da se zadužuju, investiraju i troše, smanjujući potražnju za robom i na taj način obuzdavaju inflaciju.
