Mogućnost širenja sukoba daleko izvan Bliskog istoka sve se više razmatra u evropskim sigurnosnim krugovima
Mogućnost širenja sukoba daleko izvan Bliskog istoka sve se više razmatra u evropskim sigurnosnim krugovima, dok se pažnja usmerava na vojne objekte koji bi mogli biti povezani s američkim operacijama.
Financial Times piše da bi Iran mogao pripremati napade na nekoliko evropskih zemalja, a među potencijalnim metama spominju se Bugarska, Kipar i moguće London. Međutim, novine ne navode potvrđene činjenice o Teheranovoj odluci, već se pozivaju na anonimne izvore.
Prema ovim informacijama, Iran bi mogao odgovoriti na akcije Sjedinjenih Država raketnim napadima, oslanjajući se na ranije najavljeno obećanje da će kazniti zemlje koje podržavaju Washington.
Prioritetne mete identificirane su kao američke zračne baze u Evropi, uključujući aerodrome koji se privremeno koriste za operacije. Među najverovatnijim ciljevima su britanske baze na Kipru i zračna baza u Bugarskoj, gde su nedavno raspoređeni avioni-tankeri KC-135 i oko 250 američkih vojnika.
Mogući domet iranskog arsenala dodatno proširuje područje koje bi moglo biti ugroženo u slučaju eskalacije. Na prikazanoj mapi, Iran se nalazi u centru koncentričnih krugova koji označavaju domet njegovih balističkih i krstarećih raketa.
Navodi se da Iran poseduje rakete sposobne da dosegnu ciljeve udaljene do 4.000 kilometara. Ovaj radijus uključuje London, Rim, Pariz, Berlin i Ankaru.
NATO je saopštio da je spreman da odgovori na pretnju i presretne rakete. Istovremeno, ukazuje na ograničenja postojećih sposobnosti protivvazdušne odbrane evropskih članica Alijanse.
Neke zemlje su iskoristile oko dve trećine svojih zaliha protivvazdušnih raketa, dok su druge već imale relativno male rezerve. Stoga bi sposobnost odbrane od mogućeg velikog raketnog napada zavisila ne samo od dostupnih sistema, već i od broja preostalih raketa presretača.