- Za one manje upućene, predstavljam vam Dubravku Matić-Mandić, po vokaciji akademskog vajara koja je diplomirala i magistrirala na sarajevskoj Akademiji likovnih umetnosti na Odseku za vajarstvo i likovnom umetnošću se bavi već četrdeset godina.
Ovde u ovoj galeriji Dubravka vam se predstavlja još jednom samostalnom izložbom, ovog puta uljima na platnu ili drvenom panelu nastalim u poslednjih godinu dana, pod nazivom ’Leto na jezeru’. Pokušaću kao suprug i saputnik da vam koliko-toliko približim njen rad.
- Naravno nisam ni prvi ni poslednji koji se bakće stvarima o kojima vrlo malo zna. Ne smatram sebe kompetentnim u stvarima umetničkim dotle da mogu o njima prosuđivati kao likovni kritičar, ali dopuštam sebi tu slobodu da o njima sudim kao svedok i saputnik, gotovo saučesnik.
Imao sam tu sreću da neposredno prisustvujem stvaralačkom procesu svakog posebnog dela, od rađanja ideje do njenog uramljivanja. Jer, koliko sam do sada uspeo da dokučim, likovna kritika je unekoliko kao mistika, pa su, odatle, i likovni kritičari kao mistici: i prvi i potonji govore jezikom koji savršeno razumete ali o stvarima koje ama baš ništa ne razumete.
Verujte mi da ćete vremenom, obilazeći galerije, od onih najelitnijih do najsenovitijih, i razgovarajući s umetnicima, biti u stanju da sami prepoznate i procenite vrednosti, pa vam likovna kritika neće ni biti potrebna. Čini mi se da je upravo ovde takav slučaj: slike su lako čitljive, prepoznatljive i veoma prisne. Za njih vam nije potreban prevodilac.
Ovo što gledamo su žanr-scene, to čudo svakodnevnice, ta neobičnost običnoga, po sebi vanvremenske (kao što je to, uostalom i pejzaž), jer govore isto u svim vremenima. Postavite bilo koju od ovih slika u bilo koju epohu i videćete jasno da ni jedna od njih tematski ne odudara od duha tih vremena.
- Ova izložba je za našeg autora izuzetan iskorak, kako u smislu upotrebe boje, tako i tematski. Budući da je, kako to mnogi znaju, Dubravka po vokaciji vajar koja je u svojim formativnim godinama istraživala materijal i organske forme (’kao kad ptica plete gnezdo’, kako će jednom reći), i nije se mnogo bavila ni bojom, ona je kroz prethodne dve samostalne izložbe u ovoj galeriji ispitivala interakciju između voska i metala, a kasnije i voska i pigmenta, kroz monohromatske slike (koristeći uglavnom plavu i sivu) tematski obrađujući zlehudu ljudsku sudbinu, razdvojenost, raspolućenost, iščupanost, dvostruki identitet, imigrantski usud većine nas, da bi se , nakon jednog ili dva duga topla leta, kroz prirodu i boje duboko poklonila porodici i kroz nju čudesnoj privlačnosti svakodnevnice. Jer, priznaćete, srce nam se već duže vreme puni čežnjom za povratkom porodici, tom našem najužem određenju, i kroz nju prirodi, kao našem najširem okruženju.
- Na ovoj izložbi pohranjeno je toplo leto iz parkova, šuma i gustiša, kraj jezera i bara, našavši svoj najprirodniji iskaz u uljanom platnu koje treperi od boja, od zadržanih pokreta, od spontanosti i nevinosti, gde sve iskri, varniči i vibrira. Jedan veoma uspeo pokušaj zaustavljenog titraja svakodnevnog.
Slike su pripovedačke, opisne, intimne, nepretenciozne i nadasve iskrene. Autor se nada se da ćete u ovim slikama prepoznati i deo vlastitog bića, i da će vas sa njih obasjati prijatno topla svetlost, kao da je jedno leto sačuvalo svoju toplinu da vas greje ovog hladnog novembra. Otuda toliko žute koja čuva sunčevu svetlost i toplotu, otuda natopljenost prirodom, sa kojom srastaju živa bića kao njen organski deo, čas uranjajući u nju čas izranjajući iz nje.
Sa dubokom nadom da vam je ova izložba predstavila Dubravkin rad u jednom posve novom svetlu i da ćete sa iskrenim zanimanjem obići izložbu i poneti sa sobom jedno prijatno osećanje i dugo sećanje.
M. Mandić
IZLOŽBA TRAJE do 19.11.2023.
GALERIJA OTVORENA SVAKIM DANOM
(osim ponedeljka) od 12:00—18:00
SRPSKA NACIONALNA AKADEMIJA
2381 Dundas Street West
