"Svaki pokušaj jednostranog priznanja samo će naštetiti budućim izgledima bilateralnog procesa i nateraće nas da preduzmemo jednostrane mere kao odgovor", rekao je Sar posle sastanka u Jerusalimu sa nemačkim kolegom Johanom Vadefulom (Johann Vadephul).
Nemačka brani princip rešenja dve države sa bilateralnim priznanjem izraelske i palestinske države.
"Perspektiva rešenja o dve države je najbolja šansa i za Izraelce i za Palestince da žive u miru, bezbednosti i dostojanstvu. To ne sme da bude ometano napretkom izgradnje ilegalnih naselja ili prevremenim priznavanjem palestinske države", rekao je Vadeful.
Oko 150 zemalja priznaje palestinsku državu. U maju 2024. godine, Irska, Norveška i Španija su se odlučile za taj korak, a zatim i Slovenija u junu.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) će takođe u junu zajedno sa Saudijskom Arabijom kopredsedavati međunarodnom konferencijom u Ujedinjenim nacijama kako bi se ponovo pokrenulo rešenje o dve države za Palestinu i Izrael.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i nekoliko ministara u njegovoj vladi, jednoj od najviše desničarskih u istoriji zemlje, više puta su poslednjih meseci govorili da se protive osnivanju palestinske države.
Za njih bi to, kako je Sar ponovio, značilo "nagrađivanje terorizma palestinskog pokreta Hamas".
Rat u Gazi je pokrenut napadom palestinskog islamističkog pokreta Hamas 7. oktobra 2023. godine, u kojem je na izraelskoj strani poginulo 1.218 ljudi, uglavnom civila, prema podacima AFP-a.
Izraelska ofanziva ostavila je najmanje 52.829 mrtvih u Pojasu Gaze, uglavnom civila, prema podacima Ministarstva zdravlja Hamasa, koje UN smatraju pouzdanim.
Od 251 osobe otete tog dana, 58 se još uvek drži u Gazi, uključujući 34 koje je izraelska vojska proglasila mrtvima. Hamas takođe drži posmrtne ostatke izraelskog vojnika poginulog u prethodnom ratu u Gazi 2014. godine.
Kremlj smatra neprihvatljivim ultimatum Moskvi za primirje u Ukrajini
Kremlj je kao "neprihvatljiv" ocenio "ultimatum" koji su Kijev i njegovi evropski saveznici uputili Moskvi da prihvati 30-dnevno primirje pre direktnih pregovora Rusije i Ukrajine o okončanju sukoba i istakao da Rusija hoće "ozbiljne" pregovore za dolaženje do dugotrajnog mira.
"Jezik ultimatuma je za Rusiju neprihvatljiv, ne odgovara. Ne može se tako govoriti Rusiji", rekao je portprol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov tokom dnevnog brifinga za novinare.
Peskov je rekao da Rusija hoće "ozbiljne" pregovore da bi se došlo do rešenja sukoba u Urkajini i dugotrajnog mira, posle predloga predsednika Vladimira Putina o direktnim pregovorima Rusa i Ukrajinaca u četvtak u Istanbulu.
"Spremni smo da ozbiljno tragamo za putevima mirnog dugoročnog rešenja", rekao je Peskov.
Nije ništa rekao o predlogu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se on i Putin "lično" sastanu u četvrtak u Istanbulu, što bi bio njihov prvi susret od početka ruske ofanzive na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
