img

img
 

Kakao korišćen pre 5.400 godina

Novo istraživanje pokazalo je da su ljudi koristili kakao u Južnoj Americi pre 5.400 godina, što je znatno više nego što se dosad mislilo o upotrebi biljke od koje se sada najviše pravi čokolada.

Testovi su pokazali tragove kakaa u predmetima s arheološke lokacije u Ekvadoru, navodi se u objavljenoj studiji u Nejčer ekolodži end evolušn (Nature Ecology & Evolution).

Studija pokazuje da je izgleda kakao odomaćen 1.500 godina pre nego na lokacijama u Centralnoj Americi za koje se dosad znalo, preneo je Asošiejted pres.

"To je najranija lokacija s uzgajanim kakaom", rekao je Kameron Meknil s Leman koledža u Njujorku, koji nije bio uključen u istraživanje.

Drevne južnoameričke civilizacije verovatno nisu koristile kakao za pravljenje čokolade pošto nema potvrde da su ga starosedelački narodi u regionu koristili na taj način, naveli su istraživači s kanadskog Univerzitet Britanske Kolumbije.

Testovi međutim pokazuju da su stari narodi koristili kakaovo seme. Seme je deo zrna koji se koristi za pravljenje čokolade.

Starosedelački narodi u regionu gornjeg Amazona danas koriste kakao za fermentisana pića i sokove, i tako je verovatno korišćen pre više hiljada godina, navode istraživači.

Naučnici se većinom slažu da je kakao prvi put korišćen u Južnoj Americi a ne u Centralnoj Americi kako se ranije verovalo, što potvrđuju i novi podaci objavljeni u Nejčer ekolodži end evolušn.

Tri vrste testova su rađene na predmetima s lokacije Santa Ana-La Florida u Ekvadoru. Jedan je rađen radi traženja prisustva teobromina, ključnog sastojka kakaa drugim su tražene čestitice koje bi pomogle da se identifikuje upotreba te biljke a treći je DNK test radi identifikovanja kakaa.

Ostaci jednog keramičkog predmeta, za koji je procenjeno da je star 5.310 do 5.440 godina, bili su pozitivni na kakao u sve tri metode.

Još nije jasno kako se upotreba kakaa proširila s Južne na Centralnu Ameriku. Do vremena kada su španski istraživači stigli u Centralnu Ameriku krajem 15. veka, tamošnji narodi su pravili tople i hladne čokoladne napitke sa začinima, često s penom.

"Veći deo modernog perioda, to je bio napitak", rekla je Marsi Norton, istoričarka s Univerziteta Pensilvanija i autorka knjige "Sacred Gifts, Profane Pleasures: A History of Tobačo and Ćocolate in the Atlantic Njorld".

Čokolanda pića u Centalnoj Americi često su pravljena s kukuruzom i razlikuju se od tople čokolade koja se sada prodaje u skoro celom svetu. U tom piću nije bilo mleka, rekla je Norton, dodajući da se kao zaslađivač koristio med.

Do kraja 16. veka kakao je počeo redovno da se uvozi u Španiju odakle se proširio po ostalim evropskim zemljama gde je počeo da se meša s mlekom. Tek u 19. veku je unapređivanjem proizvodnje u Holandiji čokolada poslala čvrst proizvod, rekla je Norton.

 

 

 

 

 

 

Beta
Novine Toronto, broj 
1559
Toronto 
01. November 2018.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...