Ukoliko vlast ne promeni odluku, što i nije nemoguće, vanredni parlamentarni izbori bi trebalo da se održe do kraja godine. Međutim, iako je u jednom momentu postojala mogućnost da na tim izborima imamo referendumsku atmosferu – sa jedne strane režim, a sa druge studentska lista - sada je definitivno postalo jasno da od toga neće biti ništa, jer se na opozicionom delu političke scene iz dana u dan sve više kristališu stvari, odnosno - povećava se broj potencijalnih izbornih kolona.
Poznavaoci prilika ocenjuju da je gotovo izvesno da ćemo imati po najmanje dve kolone među proevropskim stranaka i bar isto toliko na strani desnice. A sve to, naglašavaju, može doprineti ozbiljnom rasipanju glasova, što ide u korist jedno režimu.
Neformalni savez proevropskih stranaka (SSP, ZLF, PSG, Srce i NPS), koji je mesecima poznat pod imenom „EU5“, raspao se takoreći i pre nego što je i zvanično formirao izbornu koaliciju. ZLF je u međuvremenu pružio podršku pobunjenim studentima, a lider SSP Dragan Đilas je u nedelju najavio nešto drugačiji savez.
On je izjavio da je Predsedništvo SSP donelo odluku da stranka nastupi na predstojećim izborima u koaliciji sa ostalim proevropskim strankama, sa partijama koje "dele viziju i ideju da je Srbiji mesto u Evropi", ističući da je već bilo razgovora na tu temu i da će se nastaviti u tom pravcu.
Đilas je naveo da u proevropske stranke ubraja Srce, PSG, NPS i Ekološki ustanak, a istakao je u toj proevropskoj koaliciji vidi i pokrete, poput Solidarnosti Gorana Ješića, ali i pojedince koji se, kako je rekao, čitav život bore za to da Srbija bude uređena zemlja i "koji shvataju da promena vlasti u Srbiji nije samo zamena (Aleksandra) Vučića ljudima koji će slično ili isto da misle". Đilas dodaje da posle izbora ta koalicija može da sarađuje samo sa studentskom listom i dodao da nikakva saradnja sa SNS i SPS nije moguća.
Ponoš prihvatio poziv, Aleksić odgovorio fotografijom?
Ponoševa stranka Srce je odmah prihvatila ovaj poziv, PSG se nije konkretno izjasnio, a nešto drugačiji ton je stigao od Ekološkog ustanka, čiji je lider Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio da taj pokret trenutno ne razmišlja o koaliciji proevropskih stranaka za predstojeće parlamentarne izbore, kao i da nikakve koalicije za sada nisu dogovorene. Zanimljivo je, međutim, da su mnogi potez lidera NPS Miroslava Aleksića tumačili takođe kao odgovor na najavu ove koalicije.
On je, naime, ove nedelje na svom imanju ugostio predsednike PODES-a i Novog lica Srbije Dragana Milića i Miloša Parandilovića, na mrežama je postavio zajedničku fotografiju, što je odmah pokrenulo spekulacije da je to zapravo odgovor na Đilasovu izjavu. Odmah se i otvorilo pitanje da li su to Aleksić, Milić i Parandilović razgovarali o potencijalnoj saradnji za izbore - u tom slučaju, ovo bi mogla da bude još jedna opoziciona kolona.
Pitanje je i šta će dalje raditi ZLF. Kopredsednica ove stranke Biljana Đorđević kazala je da se njihova odluka da na izborima podrži studentsku listu u ovom trenutku neće menjati jer je to jedini kredibilan način da se doprinese pobedi nad aktuelnim režimom.
Ona je za N1 istakla da je odluka o pružanju podrške studentskoj listi doneta kada su postojale najave o izborima u julu, ali da to ne znači da odustaju od svog identiteta, te da će nastaviti da deluju kao politički akter. Valja, inače, podsetiti da su ZLF i PSG pre nekoliko meseci potpisali memorandum o strateškoj saradnji.
Apsolutnu podršku studentima sve vreme daje DS. Podršku im daje i pokret Kreni-promeni.
Desnica sve dalja od dogovora
Istovremeno, gužva je i na desnici, odnosno među strankama koje za sebe govore da su suverenističke. Međutim, kako sada stvari stoje, daleko su od formiranja velike koalicije za izbore. Jednu izbornu kolonu će, svakako, činiti koalicija oko Novog DSS. Lider te stranke Miloš Jovanović tvrdi da su oni jedina “autentična desnica”, ali se neke stranke, poput Narodne, s tim ne slažu.
Tako je predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić kazao da je Jovanovićev stav “pomalo arogantan koji, čini mi se, nema realno pokriće, to nas sve zajedno udaljava od ideje da se cela ta suverenistička politička strana okupi na jednom mestu.” Na tom političkom polu je i nedavno osnovani pokret “Zdravo društvo” koji je formirala nekadašnja ministarka Danica Grujičić i odmah dogovorila saradnju s još četiri organizacije.
Istakli su da je njihov cilj okupljanje organizacija koje se "zalažu za suverenizam i izradu zajedničkog programa političkih promena u Srbiji".
Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević kaže za NIN da je “društveni cunami“, koji je pogodio Srbiju poslednjih nekoliko godina, a koji se kristalizuje kroz proces formiranja tzv. „studentske liste“, pored čitavog niza drugih stvari, do kraja demaskirao fundamentalno nezadovoljstvo građana postojećom političkom ponudom.
„I ma koliko bio fokusiran na vladajuće strukture, te njihovim modelom i tehnikama upravljanja državom, ono se podjednako odnosi i na alternativne snage u opoziciji. Sama činjenica da je došlo do formiranja ovoliko snažnog pokreta iz studentskih i građanskih protesta, koji je u kratkom roku postao vodeća politička snaga u zemlji, sposoban da nameće trendove i narativ, govori kako tradicionalne političke stranke nisu ispunile ono što su bila očekivanja birača, iako su za to razlozi koliko subjektivni, toliko i objektivne prirode.
U svakom slučaju, već sada postaje očito da, kako god da se budu razrešile političke tenzije u državi, i kada god to bilo, kao jednu od dramatičnih posledica imaćemo formiranje potpuno drugačije političke scene, sa novim subjektima, jer je teško poverovati u buduću konkurentnost i vitalnost ovoga što sada imamo na tržištu“, smatra Dobrosavljević.
„Neke lekcije se teže uče“
Dodaje da, umesto referendumske atmosfere, koja je najoptimalnije za postizanje uspeha i koja bi bila oličena kroz direktan izborni sudar vlasti i „studentske liste“, imamo snažnu diferencijaciju unutar opozicije.
„Čak i ako prihvatimo logiku kako je imalo smisla da, pored najjače alternativne snage, budu formirane još dve koalicione liste - na pro i anti EU pozicijama - koje bi osigurale nerasipanje jednog manjeg broja glasova koji su ideološki isključiviji, dodatne deobe i raslojavnja svakako ne idu u prilog bilo kakvoj strategiji koja teži uspehu, ako je to zaista svima njima i cilj.
Zato u ovom, trenutku deluje, kako ćemo imati bar po dve liste u okviru primarne podele učesnika. Na pro EU strani najavljen je zajednički izlazak na izbore stranaka koje vode Đilas, Ponoš i Grbović, dok su istovremeno svoju međusobnu saradnju najavili Aleksić, Parandilović i doktor Milić iz Niša, tačnije grupacije kojima su oni lideri.
U tom bloku ostaje još uvek nejasna buduća pozicija Zeleno levog fronta i Ekološkog ustanka. Takođe, među anti EU snagama, već sada je jasno kako će biti najmanje dve formacije, oko koalicije NADA i doktora Nestorovića, a skoro je izvesno da će se vlast potruditi, kako bi na izbore izašao, još neki kontrolisani subjekt tog profila“, smatra Dobrosavljević.
Prema njegovima rečima, analiza za motive ovakvih postupaka izmiče iz okvira racionalnog i logičnog i „uveliko spada u domen psihologije ili konspirologije za one sklone teorijama zavera“.
„Jer, potpuno je jasno da će ovakvim pristupom doći do predvidivog rasipanja glasova i ostanka jednog broja lista ispod cenzusa, što nesumnjivo ide u korist trenutnim vladajućim strukturama. Naravno, ovde treba pomenuti i drugačije primere, kao što su Demokratska stranka, Dveri i pokret Kreni-promeni Save Manojlovića, koji su od samog početka najavili svoju bezuslovnu podršku ’studentskoj listi’.
U svakom slučaju, pored neravnopravne startne pozicije u odnosu na režim, oličene kroz finansijske i organizacione kapacitete, medijsku podršku, alternativa pokazuje i subjektivne slabosti, poput manjka upravljačke kulture, inflacije konkurentnih i motivišućih ljudskih resursa, te limitiranosti psiholoških profila, kao i strateških sposobnosti. Neke lekcije se, očito, teže uče“, zaključuje Dobrosavljević.
Podsetimo, prema posednjem istraživanju agencije “Faktor plus”, u parlament bi moglo da uđe samo pet lista - SNS je na 46,4 odsto, Studentska lista na 28,7 odsto, a cenzus bi prešle još tri opcije: proevropska opozicija sa 8,6 odsto glasova, SPS sa pet odsto glasova i lista oko doktora Branimira Nestorovića sa tri odsto glasova.