cerait helping your business grow big

Ko je Ričard Grenel, predloženi specijalni izaslanik Trampa za dijalog Beograda i Prištine

Predsednik SAD Donald Tramp želi da ambasador SAD u Nemačkoj Ričard Grenel bude specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine. Grenel bi, ukoliko dobije potvrdu Senata, obavljao obe funkcije.

Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da je Trampova odluka prilično iznenađenje jer je krajem avgusta diplomata Metju Palmer postavljen za specijalnog predstavnika državnog sekretara Majka Pompea za Zapadni Balkan.

Kako piše Glas Amerike (VOA), Grenel je spoljnopolitički komentator a kao konsultant je više godina bio savetnik za medije brojnim američkim zvaničnicima na raznim nivoima vlasti. Takođe, bio je i portparol misije SAD pri UN tokom mandata četiri ambasadora.

Vašington post navodi da je Grenel Trampov "čovek od poverenja", kao i da se prošlog decembra sastao s predsednikom Kosova Hašimom Tačijem koji mu je navodno tom prilikom obećao ukidanje taksi na srpsku robu.

Glas Amerike navodi da je Grenelov mandat u američkoj ambasadi u Nemačkoj ispunjen kontroverzama gotovo od prvog dana.

Najpre je izazvao kritike izjavom da bi nemačke kompanije trebalo da prekinu poslovanje s Iranom, nakon što su se SAD povukle iz nuklearnog sporazuma s tom zemljom, a usledio je intervju za desničarski portal Brajtbart njuz u kom je rekao da želi da "ojača" evropske desničarske stranke i pokrete. Ta izjava je naišla na osudu nemačkih vlasti i opozicije.

Takođe, u martu ove godine, Grenel je došao u sukob s nemačkim političarima kada je planove Berlina o izdacima za odbranu opisao kao nedovoljne da bi se ispunile obaeze prema NATO.

Lider nemačkih Slobodnih demokrata (FDP) Volfgang Kubicki ga je tada optužio za mešanje u nemačka unutrašnja pitanja i rekao da se američki ambasador "ponaša kao visoki komesar neke okupacione sile" i upozorio da "nemačka tolerancija ima granice", navodi VOA.

Grenel je 2012. postavljen za portparola za spoljnu politiku u izbornoj kampanji republikanca Mita Romnija, ali se na tom poslu zadržao samo nekoliko nedelja pre nego što je otpušten.

VOA piše da se tada u nekim medijima spekulisalo da se sukobljavao s Romnijevim izbornim štabom kao i da je u nizu tvitova na uvredljiv način komentarisao žene u javnom životu, dok su drugi smatrali da je otpušten zbog pritiska konzervativaca koji se nisu mirili s njegovom homoseksualnošću.

List Špigl navodi da Ričard Grenel za razliku od svojih prethodnika u Berlinu nije postao popularna i rado viđena ličnost u političkom i društvenom životu nemačke prestonice.

Grenel se nije opredelio za tihi, diplomatski pristup prethodnih američkih ambasadora u važnoj savezničkoj zemlji već je prvog dana na poslu, 8. maja 2018, tvitovao da "sve nemačke kompanije koje posluju u Iranu treba bez odlaganja da prekinu s tim". Time je on, prema Špiglu, prekršio odredbu Ženevske konvencije kojom se diplomatama zabranjuje da se, bar otvoreno, mešaju u unutrašnja pitanja zemlje domaćina.

Samo mesec dana kasnije, u intervjuu za desničarski portal Brajtbart, Grenel je izjavio da mu je želja da "osnaži konzervativne snage širom Evrope".

Nekadašnji lider nemačkih socijal-demokrata Martin Šulc je zbog toga Grenelovo ponašanje uporedio s ponašanjem "desničarskog ekstremističkog kolonijalnog oficira".

Zbog tih, a i drugih, kasnijih, istupa i ne baš diplomatskih izjava, američki ambasador je u Berlinu izolovana figura koja nema pristup uticajnim ljudima i s kojom malo političara, osim pripadnika ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU), želi da bude viđeno, navodi Špigl. I pored toga, Grenel i dalje neprestano tvituje i često se pojavljuje u programima američkog Foks njuza, a jedno od tih gostovanja je dovelo do još jedne kontroverze.

Naime, Grenel se prošlog novembra uključio u emisiju Takera Karlsona, voditelja poznatog po ksenofobnim stavovima, i obrušio se na migrantsku politiku kancelarke Angele Merkel i "berlinsku elitu" koja navodno svakoga ko otvoreno govori o obezbeđivanju granica putem medija predstavlja kao "radikalnog ekstremnog desničara".

Nasuprot tome, kao pozitivan primer je izdvojio tadašnjeg austrijskog kancelara Sebastijana Kurca koji je "ubedljivo pobedio" zbog poziva na jasna pravila o imigraciji, te da je zbog toga sve popularniji "širom Nemačke".

Grenel je krajem prošle godine poslao pismo Špiglu u kom je taj list, pored opravdanih primedbi na rad jednog od novinara, optužio za antiamerikanizam i "institucionalne predrasude".

Ambasador se nije odazvao ni na jedan od više poziva na intervju koje mu je Špigl uputio, pa se list okrenuo izveštavanju o razgovorima s više od 30 ljudi koji su imali kontakte s Grenelom. Među njima su brojne američke i nemačke diplomate, članovi vlade, poslanici, visoki zvaničnici, lobisti i eksperti.

Skoro svi sagovornici Špigla su Grenela predstavili kao čoveka veoma sličnog Donaldu Trampu, taštog i narcisoidnog, s agresivnim nastupom i jedva sposobnog da prihvati kritiku. Sve to, naveli su oni, skriva veoma nesigurnu osobu koja žudi za odobravanjem drugih.

Takođe, prema njihovim rečima, Grenel veoma malo zna o Nemačkoj i Evropi i da ne obraća pažnju na izveštaje koje za njega sastavlja osoblje ambasade.

Angela Merkel ga drži na distanci i nije ga primila u Berlinu iako je ambasador bio prisutan na njenom sastanku s Trampom u Beloj kući u proleće 2018. Špigl navodi to tehnički nije nekonvencionalno zbog razlike u rangu njihovih funkcija, ali da cela istina nije u tome budući da je kancelarka bila veoma bliska s prethodnim američkim ambasadorom Filipom Marfijem kao i bivšim izraelskim ambasadorom Šimonom Stajnom.

"Ne zanimaju me ljudi koji idu Evropom s kuglom za rušenje", rekao je nekadašnji kopredsednik nemačkih Zelenih Džem Ezdemir. On je jedan od mnogih viđenijih političara koji se trude da s Grenelom imaju posla što je manje moguće.

Grenel je takođe vršio pritisak na nemačke poslanike da ga pozovu u goste u njihovim izbornim jedinicama, pisao je Špigl. Mnogi su ga odbili, a oni koji to nisu učinili nemaju mnogo pozitivnih iskustava iz njegove posete.

Špigl navodi da stanje američko-nemačkih odnosa u vreme mandata Donalda Trampa u Beloj kući i Ričarda Grenela u američkoj ambasadi u Berlinu najbolje opisuje situacija s proslave godišnjice nemačkog ujedinjenja u nemačkoj ambasadi u Vašingtonu prošle godine. Tada jedna službenica nemačkog ministarstva spoljnih poslova nije mogla da zadrži smeh nakon što je pomenula "nemačko-američku zajednicu vrednosti".

Donald Tramp je Evropsku uniju nazivao "neprijateljem", ali mnogi u nemačkoj prestonici veruju da predsednik SAD zapravo misli na Nemačku. A Grenel deluje kao prava osoba za iznošenje njegovih stavova.

Mnogi koji su imali posla s Grenelom smatraju da je njegova jedina motivacija za dolazak u Berlin napredovanje u hijerarhiji Vašingtona. Nemačka se smatra najznačajnijom evropskom zemljom pa oni koji žele da oslabe EU to moraju početi iz Berlina, navodi Špigl.

On je sredinom decembra za Foks njuz govorio o protestima francuskih "žutih prsluka" a krajem godine je u Berlinu primio predsednika Kosova Hašima Tačija. Takvo njegovo ponašanje ne nailazi na odobravanje drugih američkih ambasadora u zemljama EU.

Ipak, ono što je zajedničko svim njegovim nastupima je da se malo ili nimalo bavi svojim poslom, promocijom američkih stavova u Nemačkoj, a mnogo više dodvoravanjem stanaru Bele kuće, Trampu.

Grenel je proveo osam godina kao portparol stalne misije SAD pri UN, a deo tog vremena je radio za Džona Boltona. Međutim, on o svojim iskustvima u UN govori kao da je sam bio ambasador u svetskoj organizaciji, pisao je Špigl. Neki od njegovih konzervativnih prijatelja su ga čak predložili za tu funkciju posle ostavke Niki Hejli ali se to nije ostvarilo. Tramp je u UN poslao dotadašnju portparolku Stejt departmenta Heder Nauert.

Navodi se i da je ambasador veoma kritičan prema novoizabranoj predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, koju je dok je bila ministarka odbrane nazivao nekompetentnom i govorio da ona mora da bude smenjena. Prema nekim navodima, Grenel se zalagao da Lajen zameni njegov prijatelj iz vrha Hrišćansko-demokratske unije, Jens Špan.

Američka ambasada je, međutim, to negirala.

"Ambasador Grenel nikada nije ništa loše rekao o ministarki von der Lajen, nikada. Ni privatno ni u javnosti. Ona mu se mnogo dopada. To je potpuna besmislica i njeno štampanje nije dostojno istinskog novinarstva", navela je ambasada u odgovoru na Špiglov zahtev za izjavu.

Za razliku od konzervativaca, socijal-demokrata, liberala i zelenih, desničarska Alternativa za Nemačku je u dobrim odnosima s Grenelom. Prilikom posete odboru za evropske poslove nemačkog parlamenta poslanici AfD su mu aplaudirali i slikali se s njim. Jedan od njih je sliku okačio na Tviteru uz hešteg conservative_revolution.

Špigl navodi da je Grenel veoma otvoren u svom druženju s desničarima uprkos jasnim upozorenjima svojih saradnika da su zvanični susreti s AfD kontraproduktivni. U septembru prošle godine je tako bio gost na godišnjoj večeri bloga "Osovina dobra", koji vode novinari koji sebe smatraju protivtežom levičarskim mejnstrim medijima. Taj blog nudi platformu islamofobima, najljućim protivnicima Angele Merkel i evroskepticima.

Takve stvari uopšte ne prijaju zvaničnom Berlinu.

Krajem oktobra su mnogi viđeniji političari odbili Grenelov poziv na zabavu povodom Noći veštica. Onaj ko jeste došao je Henrik Broder, jedan od urednika "Osovine dobra". On je na zabavu s temom superheroja došao obučen u burku, navodi Špigl.

Beta
Novine Toronto, broj 
1584
Toronto 
10. Oktobar 2019.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke