Ko su srpski oskarovci

Navršilo se šest i po decenija od kada Američka filmska akademija dodeluje nagradu Oskar i sedam decenija od kada je Karl Malden, (rođen kao Mladen Stojanović) 1951. godine dobio prvu zlatnu statuu, koja je dodeljena jednom Srbinu. Oskar je Sekuloviću pripao za sporednu ulogu u filmu "Tramvaj zvani želja", gde je igrao pored Marlona Branda. Taj svečani trenutak Karl Malden je opisao u svojim memoarima: - Čim sam krenuo kolima na Holivud bulevar, parkirao sam dva bloka pre i nastavio peške, jer sam nosio stari kaput preko svečanog odela. Imao sam dve karte, ali sam ženu Monu ostavio kod kuće u Njujorku, da čuva kćerkicu Milu. Preko njenog sedišta, prebacio sam svoj kaput. Do mene su seli Hemfri Bogart i Lorin Bekol. Deni Kej je bio voditelj, kada sam iznenada čuo da je pročitao moje ime. Skočio sam kao oparen, krenuo na binu i doviknuo Bogiju: "Pričuvaj mi kaput, hoćeš li?" Pogledao me je kao da ima posla sa ludakom, i rekao: "Samo ti idi tamo!" Uopšte se ne sećam šta sam rekao prilikom dodele - iskreno je zapisao Mladen Sekulović.                                   Karl Malden, (rođen kao Mladen Stojanović) Rođen je u hercegovačkoj porodici doseljenika 1921. a odrasato je u Geri, gde je igrao u srpskom pozorištu i završio glumu u Njujorku. Snimio je 65 filmova u karijeri i bio noominovan za Oskara i 1954. za film "Na dokovima Njujorka". Zadužio je Holivud i time što je pet godina bio predsednik Filmske akademije u Los Angelesu. Poslednji put je na dodeli Oskara bio u martu 2007. među pedesetak živih velikana filma. Mladen Sekulović je preminuo 2009. Od države Srbije je odlikovan ordenom Nemanjića. - Retke su male nacije koje su kao Srbija osvojile tako mnogo Oskara, tako da se može reći da smo i mi Srbi pisali istoriju svetske kinematografije. Pored oskarovaca Holivudu su srpski pečat udarili i mnogi drugi naši umetnici - kaže filmski radnik Mira Panajotović iz Los Anđelosa, čiji je brat Ika bio slavni holivudski producent, režiser, boem i prijatelj prvog srpskog oskarovca Karla Maldena. Animator, scenarista i režiser Dušan Vukotić je 1962. osvojio Oskara u kategoriji kratkog animiranog filma sa crtanaćem "Surogat". Bio je to ujedno i prvi neamerički dobitnik Oskara. Vukotić je rođen u Bileći 1927. ali se školovao i radio u Zagrebu. Još za vreme studentskih dana na zagrebačkom Arhitektonskom fakultetu krajem četrdesetih godina prošlog veka postaje stalni karikaturist u humorističkom nedeljniku „Kerempuh“. Objavljuje takođe u „Ježu“, „Vjesniku“, „Filmskoj kulturi“ i drugim. Na crtanom filmu radi od 1951. godine. Počeo je u zagrebačkom „Duga-filmu“. Debituje sa crtanim filmom „Kako se rodio Kićo“. Od 1956. godine stvara u „Zagreb filmu“, preduzeću za proizvodnju dokumentarnih i kratkih filmova u kojem je osnovan Studio za crtani film. Te godine nastaje „Nestašni robot“ za koji je na 3. jugoslovenskom filmskom festivalu u Puli Dušan Vukotić dobio Zlatnu arenu u kategoriji crtanog filma. To je bila prva autorska nagrada dodeljena našem crtanom filmu. Dve godine kasnije, u okviru smotre svetskog animiranog filma u Kanu 1958. godine prikazano je sedam jugoslovenskih filmova od kojih su tri Vukotićeva: „Kauboj Džimi“, „Čarobni zvuci“ i „Abrakadabra“. Na ovim susretima prvim put je lansirana sintagma „Zagrebačka škola crtanog filma“. Film "Surogat", ingenioznu asocijaciju na savremene umetnine, sintetske tvorevine koje preplavljuju sva područja civilizacije, završava 1961. godine. Ovaj film je 1962. godine dobio Oskara. Bio je to prvi Oskar dodeljen neameričkom autoru crtanog filma. Vukotić je u svojim filmovima kompletan autor: režira, crta, animira i, uglavnom sam sebi piše scenarije. Eksperimentiše kombinovanjem crtanog i igranog filma ("Mrlja na savjesti“ 1967, „Opera kordis“ 1968, „Ars gracija artis“ 1970, „Skakavac“ 1975. i drugi). Pored animiranih Dušan Vukotić je realizovao niz dokumentarnih, informativnih, televizijskih, reklamnih i tri dugometražna igrana filma. To su „Sedmi kontinent“ 1966, "Akcija stadion" 1977. i „Gosti iz galaksije“ 1981. godine. Vukotić je svojim filmovima osvojio 146 domaćih i međunarodnih nagrada. Dušan Vukotić je 25 godina predavao filmsku režiju na Akademiji za kazalište, film i televiziju u Zagrebu. Umro je 1998. godine u Zagrebu, koji mu ni ulicu nije podario.