Izvestilac EP za Srbiju, Tonino Picula je u izveštaju bio kritičan najviše zbog odnosa vlasti prema trenutnim blokadama i protestima, ali i spoljnopolitičkih poteza, odnosno odlaska predsednika Aleksandra Vučića u Moskvu.
Sa druge strane, Vučić je komentarišući osude povodom njegovog odlaska u Moskvu rekao da bi EU trebalo njega da kazni ukoliko je to potrebno a ne celu zemlju.
Uzimajući u obzir da je ovaj izveštaj o Srbiji do sada najoštriji, postavlja se pitanje da li Srbiju očekuje bilo kakva “kazna”.
Istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta za Danas ističe da izveštaj EP koristi najstroži i najdirektniji vokabular do sada i dodaje da se njegovim tumačenjem može nedvosmisleno zaključiti da EU evropske integracije Srbije percipira kao stagnirajući proces.
“Direktno je rečeno da bez radikalnih reformi u brojnim oblastima Srbija neće uspeti da ispuni ciljeve za 2026. godinu koje je prethodno zacrtala”, kaže naš sagovornik.
On naglašava da izveštaj preporučuje i mere koje bi trebalo da preduzme Evropska komisija ukoliko se nastavi deterioracija (pogoršanje, prim. ured.) situacije u Srbiji.
“Izveštaj navodi „preispitivanje obima finansijske pomoći“ Srbiji ukoliko ona nastavi da vodi politiku koja je protivna vrednostima, politikama i načelima Evropske unije”, konstatuje Rašeta.
Iako nema direktne pretnje prekidom samog procesa evrointegracija, tvrdi Rašeta, ona je implicitna, naročito kada je u pitanju spoljnopolitička orijentacija Srbije.
Komentarišući Vučićevu izjavu da EU treba da kazni samo njega, Rašeta kaže da je to neozbiljno s obzirom da te kritike nisu personalne, već upućene državnim institucijama i organima.
“To je slučaj i kada je reč o kritikama u vezi sa spoljnopolitičkom pozicijom Srbije, kao i sa kritikama koje se tiču slobode medija, gušenja prava na okupljanje, upotrebe špijunskih softvera i slično”, ističe sagovornik Danasa.
On navodi da sama Vučićeva retorika ukazuje na postojanje problematičnih autokratskih tendencija, na koje sam izveštaj EP upozorava.
“Odlaskom u Moskvu, vlast koristi strategiju zaštite svog desnog boka i pokušava da animira rusofilne i nacionalističke glasače, dok istovremeno žrtvuje i odustaje od Srbije u EU, smatrajući da to neće dovesti do negativnih političkih posledica po nju na unutrašnjem planu, jer evroskepticizam dominira i kod prozapadnih opozicionih partija”, zaključuje Rašeta.
Biševac: Realnost na terenu govori suprotno
U izveštaju o Kosovu, sa druge strane, nije bilo previše kritike. Ponovljeno je da bi se trebalo vratiti dijalogu, kao i da bi trebalo ispuniti obaveze iz svih do sada potpisanih sporazuma, ali je akcenat stavljen na napredak Kosova na evropskom putu.
Predsednik Srpskog narodnog pokreta Milija Biševac, komentarišući izveštaj o Kosovu kaže da je, iako EU uporno insistira na nastavku dijaloga, očigledno da taj proces već dugo stoji u mestu i ne daje konkretne rezultate.
“Još je problematičnije što EU, iako formalno posreduje u dijalogu, u praksi nema jasnu strategiju kako da taj proces ponovo pokrene. Dodatno, EU je u velikoj meri zaokupljena krizom u Ukrajini, zbog čega je pitanje Kosova gurnuto u drugi plan”, navodi Biševac.
Govoreći o navodima da je Kosovo napravilo napredak u pogledu vladavine prava i izbornih reformi sagovornik Danasa tvrdi da realnost na terenu govori suprotno.
“Srbi na Kosovu se suočavaju sa sistemskom diskriminacijom i institucionalnim nasiljem, pravna nesigurnost je sveprisutna, a izborne reforme su dovele do potpune blokade institucija u srpskim sredinama”, navodi Biševac.
Osim toga, dodaje on, Srpska lista nema nikakvu realnu ulogu u parlamentu Kosova, a Srbi nemaju adekvatne političke predstavnike jer niko ne želi da sarađuje sa njima.
“To je šteta za celo društvo, jer bi Srbi mogli biti ozbiljna i konstruktivna karika u procesu političkog odlučivanja na Kosovu”, kaže Biševac.
Sagovornik Danasa dodaje da suštinski problem leži u nedostatku političke volje Brisela da disciplinuje prištinske političare, pre svega Kurtija, za čiju politiku tvrdi da sistematski ruši dijalog i produbljuje tenzije.
“Kaznene mere koje je EU donela protiv Kosova nisu dale željene rezultate, upravo zato što su bile generalne i nedovoljno ciljane. Smatram da bi mere trebalo da budu usmerene prema konkretnim političarima i pojedincima koji sprovode nacionalističku i šovinističku politiku, a ne prema celom narodu”, zaključuje Biševac.
Mladen Ilić/Danas
