Trajati 70 godina u kanadsko-srpskoj zajednici predstavlja izuzetan jubilej koji je dostojno obeležen veličanstvenim koncertom.
Ali hajde da se osvrnemo na vremeplov od samog početka.
Hor je osnovan 20. februara 1955. godine kao prvi srpski pravoslavni hor u Torontu. Već iste godine u novembru započeli su redovno pojanje na liturgijama u crkvi Svetog Save na River ulici u Torontu. Od prvog dana hor je imao važnu ulogu u životu srpske zajednice: pored pojanja na liturgijama, učestvovali su na brojnim proslavama, manifestacijama, festivalima i gostovanjima.
Jedna tradicija koja se nikada ne preskače jeste godišnji jesenji koncert hora.
Tako je bilo i 8. novembra. Preko 50 članova hora je udružilo snagu i ljubav da koncert bude kruna svih proteklih sedam decenija.
Te večeri desila se prava magija. Sala je bila premala da primi sve zainteresovane — više od 350 ljudi došlo je da uživa u divnoj noći ispunjenoj muzikom i emocijama.
Kao pravi domaćini, predesdnik hora, John Jovan Lukich je pozeleo dobrodošlocu prisutnima. Kratko je govorio o značaju hora za zajednicu,o dugogodišnjim članovima, kao i dirigentima koji su postavili čvrste temelje liturgijskog pojanja.
Muzički deo je otvorio domaćin, hor Sv. Sava izvodjenjem Mokranjčeve IX Rukoveti. Redjale su se pesme: "Kosovski božuri", "Gora Ječi", "Sve dok je tvoga Blagog Oka" i "Oj Moravo".
Pevao hor, pevali su solisti uz pratnju maestra na harmonici Dušana Suvajca i majstora na fruli Radeta Mićića. Ovom bajkom je dirigovala izvanredna Ivana Lukić. Ivanin entuzijazam i perfekcija su oksonica velikog uspeha hora. Ivaninim dolaskom kao dirigenta, broj clanova hora se udvostrucio. Ova zena neverovatne energije, tkala je niti svake pesme sa izvodjacima.
Da li da pričamo o električnoj atmosferi u sali ili emotivnom kolažu o ljudima koji su postavili temelje horu.
Prikazan je i kratak video omaž Jovanu John Lukich koji je član hora i dirigent na liturgijama ravnih 55 godina.
Posle domaćina nastupili su tradicionalni gosti, članovi hora Roman Melod iz Kitchenera pod diregentskom palicom Biljane Vazić. Njihovo izvođenje duhovne muzike je bilo savršeno.
Prvi put u gostima je bio Tamburaški orkestar iz Nijagare. Njihov nastup je bio ispraćen ovacijama. Sa lakoćom i poletom su izveli kolaž popularnih narodnih pesama iz Srbije.
Dirigent je bio Michael Loncarich.
Zvančini deo progama je bio krunisan pesmom “Rastao sam pored Dunava” u izvodjenju svih učesnika. Pevajući Dunavu, svako je pevao svojoj Moravi, Savi, Drini.
Orkestar “Nota” je nastavio tamo gde je zvanični program prestao. Radost muzike je ispunila sve prisutne. I zato je ovaj koncert bio više od same muzike.
Voditelj programa bio je šarmantni Vasilj Petrović.
Veče je bilo savršen mozaik duhovne i popularne narodne muzike. Prostor je bio ispunjen emocijama. Pevali su horovi, ali pevala je publika. Svako od nas je u mislima plovio svojom Moravom.
Kao vrhunski domaćini, clanovi hora Sv.Sava su dotakli srce i dušu pristunih. U mislima smo se vratili na livade našeg detinjstva. Zavičaj je bio tu, tako blizu, a istovremeno tako daleko.
Gledajući ove izvanredne ljude i izvodjače, u trenu me presekao oštar bol u grudima. Srbijo, mati, da li znaš koliko je tvojig najboljih sinova i kćeri rasuto po svetu?
SKUD Oplenac je darovao salu, kuvar Zoran Dabić je pripremio večeru, Ivana Grahovac je dekorisala salu cvetnim aranžmanima. Ovo su samo neka imena darodavaca za ovo veče jer lista sa imenima darodavaca je prilično duga.
Ali najveći heroji su članovi hora i dirigent Ivana Lukić. Jer ovaj hor nije samo pozornica ili crkva gde se poje. Dugotrajne probe i posvecenost svakoj noti su okosnica koju dobrovoljno vodi dirignet Ivana Lukic.
Priznajem da mi ponestaju reči da opišem lepotu te večeri. Hor nije bio samo hor, bila je to velika porodica koja je širila ljubav i radost. Da, to je prava reč, radost. To je bila noć radosti što smo tu, što postojimo.
Nedavno su najvećeg tenisera i sportistu svih vremena, Novaka Djokovića pitali po čemu bi želeo da ga pamte. Jednostavan kao i uvek, rekao je da želi da ga pamte da je čovek koji je dodirnuo srca. Nije se osvrnuo na svoje trofeje i sportske uspehe. U istom tom duhu, verujem da malo ko od prisutnih može nabrojati sve pesme koje su izvedene — ali svi će reći da im je taj događaj dodirnuo srce i dušu.
Ima li lepše slikovnice o jednom koncertu?
Radmila Mićić
