Fidel Kastro bi danas napunio 100 godina, a Kuba je i dalje u njegovoj dubokoj senci, ocenje Asošiejted pres (AP) navodeći da dok jedni nastavljaju da ga poštuju i nedostaje im, suočenima sa teškom američkom energetskom blokadom, drugi ga smatraju krivim kao tvorca sistema koji je doveo zemlju do današnje krize.
Kuba je ove nedelje obeležila stogodišnjicu Kastrovog rođenja nizom događaja, među kojima su Međunarodni sajam knjiga, izložbe umetničkih dela, koncerti i okupljanja predstavnika levičarskih organizacija sa čitavog kontinenta.
Plakati sa Kastrovim likom po bolnicama i ulični bilbordi na kojima su ispisane njegove parole, uključujući i čuvenu "Otadžbina ili smrt"podsećaju na Kastrov nasleđe. Njegovo prisustvo toliko je uobičajeno da ga mnogi Kubanci jednostavno zovu Fidel.
"Verujem da Fidel Kastro ostavlja Kubi nasleđe dostojanstva, morala, neumornog rada i brige o siromašnima", rekao je za AP pisac i esejista Migel Barnet, koji je i član Nacionalne skupštine. "I filozofiju koja je pretočena u konkretne politike u oblastima kao što su kultura, obrazovanje i javno zdravlje", dodao je.
Stogodišnjica Kastrovog rođenja navršava se u trenutku kada se Kuba suočava sa sve snažnijim pritiskom, koji je počeo kada je administracija predsednika SAD Donalda Trampa u januaru uvela blokadu goriva, a potom i niz sankcija čiji je cilj bio da se komunistička vlada primora na političke i ekonomske promene. Te mere produbile su petogodišnju ekonomsku krizu, kojoj su prethodno doprinele američke sankcije i neuspešna domaća reforma finansijskog sistema.
Za Kubance su posledice dalekosežne: dugotrajni nestanci struje, nestašice goriva i lekova, pad industrijske i turističke aktivnosti, otkazivanje letova, ograničenja u saobraćaju, kao i skraćeno radno vreme i kraća nastava u školama.
Kastro je vladao Kubom pet decenija, od 1959. do 2008. kada je predsedničku funkciju predao svom bratu, organizujući masovne mitinge i držeći višesatne govore. Ostao je uticajan sve do smrti 2016.
"Fidel nam je ostavio sve, sve ono dobro što je proisteklo iz kubanskog revolucionarnog procesa. U ovim teškim vremenima kroz koja prolazimo, on bi pronašao način da donese malo sreće svojoj zemlji i svom narodu", rekla je za AP 61-godišnja penzionerka Arhelija Mustelijer, koja živi u starom delu Havane.
Fidel Kastro Rus rođen je 13. avgusta 1926. godine u istočnoj Kubi, u oblasti poznatoj po proizvodnji šećera. Njegov otac, doseljenik iz Španije, najpre je radio na regrutovanju radne snage za američke kompanije koje su se bavile proizvodnjom šećera, a kasnije je izgradio sopstvenu, uspešnu plantažu. Ubrzo nakon što je završio studije prava, Kastro se politički aktivirao.
Godine 1953. Kastro i još stotinak ljudi napali su kasarnu Monkada u Santjagu de Kubi, u neuspešnom pokušaju da svrgnu diktatora Fulhensija Batistu. Kastro je uhvaćen i kasnije oslobođen, a potom je otišao u izgnanstvo u Meksiko. Vratio se na Kubu sa saborcima i pokrenuo gerilsku borbu koja je 1959. kulminirala Batistinim svrgavanjem i Kastrovim dolaskom na vlast.
Kastro je preuzeo vlast i iz korena preobrazio Kubu kroz agrarnu reformu, masovnu kampanju opismenjavanja i nacionalizaciju privatnih preduzeća. Te politike dovele su njegovu vladu u direktan sukob sa SAD, ukazuje AP.
Širom Latinske Amerike i zemalja u razvoju Kastro je postao simbol antikolonijalnih i revolucionarnih pokreta. Njegova politika je, međutim, izazvala i duboko protivljenje, najpre među bogatim Kubancima, od kojih su mnogi pobegli u SAD, a kasnije i među onima koji su se protivili monopolu Komunističke partije nad političkom vlašću.
"On je kontroverzna ličnost", ocenio je istoričar Manuel Kuesta Murua, predsednik opozicionog Saveta za demokratsku tranziciju na Kubi.
“There was no justification for sacrificing freedoms … There was no justification for preventing the rest (of the Cuban people) — and the country’s political diversity and plurality — from expressing themselves,” Cuesta said. “That created a rift whose consequences we are still living with today.”
"Nije bilo opravdanja za žrtvovanje sloboda... Nije bilo opravdanja za sprečavanje ostatka kubanskog naroda , niti političke raznolikosti i pluralizma u zemlji , da izraze svoje stavove. To je stvorilo raskol čije posledice i danas osećamo", rekao je Kuesta.
Za mnoge mlađe Kubance Kastro je i dalje ikona, ali njegov uticaj na njih nije tako neposredan kao na starije generacije koje su živele pod njegovom vlašću.
"Naša generacija ga nije doživela kao aktivnog lidera. Ono što smo videli bio je manje vidljiv Fidel, čovek koji se retko pojavljivao u javnosti. Ono što je sada ostalo od Fidela Kastra, od onoga što je ostavio za sobom, jeste ništa; apsolutno ništa", ocenio je 27-godišnji Kristijan Koeljo.
Govoreći o sadašnjoj krizi na ostrvu, Koeljo je rekao da rešenja nema. "Sada, čak i kada bi doveli nekog drugog Fidela, ne bi mogli da poprave ovo stanje", dodao je.