Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovorao je najvišim rukovodstvom mađarskog MOL-a o mogućnosti kupovine NIS-a. Još nije poznato kako će se ti pregovori završiti, niti kako bi ugovor o prodaji mogao da izgleda.
Ni ruska strana ni mađarski MOL se nisu izjašnjavali o tome koliki se udeo srpske naftne kompanije prodaje, odnosno kupuje. Međutim, ta mađarska kompanija nije na dobrom glasu u regionu, jer je zatvorila rafineriju u Sisku u Hrvatskoj, a sa zakašnjenjem će otvoriti rafineriju u Rijeci.
Tu je naravno i slučaj podmićivanja bivšeg hrvatskog premijera Ive Sanadera, od strane kako se navodi, predsednika uprave MOL-a Žolta Hernadija, oko kupovine hrvatske INE. Treba li da budemo zabrinuti?
Zbog hrvatskog iskustva sa prodajom naftne kompanije INA, MOL u regionu nema dobar ugled. Vrhovni sud Hrvatske je 2021. godine potvrdio prvostepenu presudu kojom je bivši premijer i predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Ivo Sanader zbog primanja mita od šefa mađarske naftne kompanije MOL Žolt Hernadi osuđen na šest godina, dok je Hernadi, koji je nedostupan hrvatskom pravosuđu, kažnjen s dve godine zatvora. Hernadi je i dalje na čelu mađarskog naftnog giganta.
Sa druge strane, rafinerija u Sisku je zatvorena, dok ona u Rijeci prolazi kroz modernizaciju.
Od prodaje udela INE mađarskom MOL-u prošlo je više od 20 godina, a u tom su razdoblju zbivanja u i oko hrvatske naftne kompanije često izazivala burne reakcije na domaćoj političkoj sceni kako zbog ekonomskih, tako i političkih razloga.
Počelo je prozivanjem tadašnje hrvatske vlade za netransparentnu prodaju udela u INI, nastavilo optužbama protiv bivšeg premijera Ive Sanadera za korupciju, pretnjama MOL-a da će prodati svoj udeo, nizom neuspešnih rundi pregovora o upravljanju INA-om, tužbama obe strana arbitražnim sudovima, burnim protestima zbog mogućeg zatvaranja rafinerije u Sisku, o čemu je svojevremno Index.hr.
Stručnjaci ukazuju da je dodatni problem taj što će MOL praktično imati monopol ovde. Podsećamo, ta kompanija poseduje jednu rafineriju u Mađarskoj i Slovačkoj, a uskoro bi u punom kapacitetu trebalo da počne da radi i rafinerija u Rijeci. Jasno je da će MOL biti glavni igrač na ovom regionalnom tržištu.
Postavlja se više pitanja – kako će mogući monopl uticati na cene, da li će MOL zatvoriti rafineriju u Pančevu, pogotovo ako bude izgrađen naftovod, odnosno produktovod od Srbije do Mađarske, za koji je već raspisan tender.
Broker Nenad Gujaničić je za Nova.rs istakao da je dobra stvar to što je rafinerija Pančevo izuzetno moderna i što je dosta ulagano u nju, kao i da nema logike da bi iko to ostavio da propada kada može da iskoristi.
„Mislim da nema govora o nekakvom gašenju rafinerije. Koliko će tu biti velika ulaganja i da li će biti kao do sada, na tu temu možemo da diskutujemo i to će moći da zna novi većinski vlasnik, ali pretpostavka je ta da tu neće biti velikih ulaganja kao kada su Rusi tu bili.
Mislim da je malo verovatno da bi se neko odrekao tako modernog industrijskog postrojenja, naročito zato što ona nije tako blizu MOL-ovim rafinerijama – u Hrvatskoj Rijeka koja je prilično daleko, sa druge strane oni nemaju nijednu rafinijeru na jugu Mađarske“, rekao je sagovornik Nova.rs.
Što se tiče izgradnje produktovoda, ističe da su to sve pretpostavke i da su na dugom štapu.
„To su sve nekakve dugoročni planovi, teško je to jednokratno prognozirati i naročito sada i sa ove tačke govoriti o tome. Naravno da bi tako neke stvari mogle dosta da poremete i ovako dobru poziciju koju ima rafineriju u pančevu, naravno mimo ovih sankcija koje se dešavaju“, dodao je on.
Gujaničić smatra da će se rafinijera brzo vratiti u pun kapacitet sa radom.
„Ovaj prekid u radu može da se posmatra kao kada se radi neki remont. On je bio vrlo skoro, tako da verujem da ne bi trebalo puno vremena da se ona vrati u rad, ako bi ovaj prekid bio relativno kratak. MOL nije još ni pristao na kupovinu i tu ima više pitanja, a u javnosti sve provejava kao svršen čin.
Nije dovoljno samo da MOL pristane, mora i prodavac da aminuje prodaju, moraju da se slože i Amerikanci. Nije tu ništa gotovo, ne treba uzeti kao da je već sve dogovoreno“, zaključio je Gujaničić.
Sličnog mišljenja je i generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju Miloš Banjac.
„Ako MOL kupi NIS on će sigurno nastaviti proizvodnju u rafineriji, tu nema dileme. Sigurno će proizvoditi i dizel, benzin i kerozin… To su najisplatljiviji derivati da se proizvode, pa što ne bi to radio.
Ima punu infrastrukturu i jeftinije mu je da to tu radi, da nafta preko naftovoda dođe tu do rafinerije i da je tu preradi, pa da je distribuira po Srbiji, nego da to radi u Mađarskoj pa da kamionima prebacuje u Srbiju. To se prosto ne radi. Oni nemaju dovoljno kapaciteta da tu naftu prerade u Mađarskoj, tako da će Pančevo sigurno nastaviti da radi“, rekao je Banjac.
Što se tiče situacije u Hrvatskoj i njihovog iskustva sa MOL-om koje nije bilo dobro, upravo zbog gašenja rafinerije, sagovornik Nova.rs smatra da je tu situacija ipak malo drugačija nego kod nas.
„Pogledajte kolika je granica mađarske sa hrvatskom, koliko je to sve bliže. Na kraju oni imaju u Slovačkoj još jednu rafineriju i oni mogu da dobace naftu ako je potrebno u dovoljnim količinima. Oni će se sa NIS-om ponašati krajnje ekonomski, jer će im cilj biti da napravi veći profit. Teže vam je naftne derivate da distribuirate nego sirovu naftu, pa bi taj produktovod mnogo koštao“, dodao je on.
Što se tiče mogućeg monopola na tržištu, ako MOL kupi ruski udeo u NIS-u, Banjac smatra da ne mora da znači da će se to odraziti loše na cenu goriva, jer je to ono što sve građane brine, te navodi da bi realnije bilo da cene padnu.
„Od 2022. godine kada je bila korona, naša vlada je odlučila da pokrene mehanimam da uvede mere, kako bi ograničila cene goriva. Tada je cena nafte na tržištu bila skoro 120 dolara po barelu. Ona je uvela meru da ograniči cenu kolika može da bude i sada nezakonito to drži nakon tri godine.
To je trebalo da bude prekinuto kada je prošla kriza. Sada je barela nafte prepolovljena, a nama cene nisu prepolovljene. Sad bi bilo logično pošto pola u tome učestvuje proizvodnja, a polovinu uzima država, pa da su bar za 20 ili 30 odsto smanje cene“, navodi Banjac.
On dodaje da je ovo bila jedinstvena prilika da vratimo NIS u naše vlasništvo i da se ovakva prilika više neće ukazati, jer Mađari neće više nikom prodavati. Smatra da smo ranije sa Rusima imali izvesnu korist i zaštitu, jer je Rusija i stalna članica Saveta bezbednosti u UN, te da smo imali i gasne sporazume sa njima, a da sada sa Mađarima to nećemo imati, te da će oni gledati svoj interes.
Sličnog mišljenja o MOL-u i NIS-u ima i novinar i urednik ekonomske rubrike u nedeljniku Radar, Milan Ćulibrk. On je u intervjuu za Nova.rs objavljenom 5. januara govorio o budućnosti rafinerije ako doće do toga da MOL kupi ruski udeo.
„Mislim da je situacija sa NIS-om nešto drugačija, jer je srpsko tržište mnogo veće od hrvatskog, ima duplo više stanovnika i kontroliše preko svojih pumpi skoro 60 odsto maloprodaje.
Treća stvar, zašto bi MOL ugasio rafineriju u Pančevu ako može sirovu naftu da transportuje preko Janafa do rafinerije i da proizvodnjom derivata smanjuje troškove snadbevanja tržišta i dobija maržu koju naplaćuje kao prerađivač.
MOL ne kupuje NIS iz humanitarnih razloga, nego da bi povećao svoj profit. Takođe, MOL ne može fizički da potrebne količine dizela, benzina, kerozina i ostalih proizvoda koji se dobijaju preradom nafte uveze iz svojih rafinerija u Mađarskoj“, naveo je Ćulibrk u intervjuu za Nova.rs.
Ana Tašković/Nova
