Po prvim procenama na osnovu izlaznih anketa, on i kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen (Marine) će se 24. aprila boriti za mesto šefa države.
Po rezultatima tri instituta, Makron koji se kandidovao za drugi mandat, predvodi s procenom da je osvojio izmedju 28,6 i 29,7 odsto glasova, posle izborne kampanje obeležene ratom u Ukrajinu, epidemijom korona virusa i šestomesečnim predsedavanjem Evropskom unijom.
Le Pen je osvojila izmedju 23,5 i 24,7 odsto glasova, po procenama instituta Opinionvej (Opinionway), Ifop i Haris (Harris).
Trećeplasirani posle današnjeg glasanja je kandidat radikalne levice Žan-Lik Melanšon koji je dobio izmedju 19,8 i 20,5 odsto glasova.
Apstinencija glasača je posebno visoka, izmedju 26,2 odsto i 29,1 odsto, što analitičari procenjuju kao vrstu prezira birača prema političkoj klasi.
Za Marin Le Pen koja je 2017. godine u drugom krugu izgubila od Makrona, činilo se da je blizu prvog mesta u prvom krugu, kako su ranije pokazale ankete javnog mnjenja.
Pobeda Le Pen mogla bi da ima važne medjunarodne posledice, s obzirom na njen negativan stav prema evropskim integracijama i želju da Francuska napusti integrisanu komandu NATO-a.
Kandidati za zaštitu životne sredine, komunisti i socijalisti u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj pozvali su svoje birače da u drugom krugu glasaju za Makrona.
Kandidatkinja desnice Valeri Pekres (Valerie Pecresse) rekla je da će glasati za Makrona u drugom krugu, ali se uzdržala od toga da pozove svoje birače da to učine.
Prva koja je najavila podršku Makronu je predsednička kandidatkinja socijalista i gradonačelnica Pariza, An Idalgo (Anne Hidalgo), pozivajući svoje birače da 24. aprila u drugom krugu glasaju za dosadašnjeg šefa države.
Ključni trenutak tokom naredne dve nedelje izborne kampanje biće 20. april kada će biti televizijska debata Makrona i Le Pen.Analitičari strahuju od uzdržanosti birača u drugom krugu glasanja.
