Iako je ministar finansija Siniša Mali obećao da će minimalna zarada od sledeće godine biti 650 evra, sindikatima je na sastanku ponuđen manji iznos, koji i dalje nije dovoljan za dostojan život radnika koji rade za minimalac. A čak i da dođe do dogovora, Srbija će i dalje imati znatno manji minimalac nego što neke zemlje bivše SFRJ imaju danas.
Minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi 551 evro (65.000 dinara), a iza zaposlenih i poslodavaca već je nekoliko povećanja.
Minimalac je u januaru 2025. povećan za 13,7 odsto, zatim u oktobru za 9,4 odsto, a u januaru ove godine za dodatnih 10,1 odsto.
Sada je pitanje koliko može da bude novo povećanje i koliko je realno da minimalna zarada tokom 2027. dostigne 650 evra, što je, inače, obećao ministar finansija Siniša Mali.
Međutim, "obećanje - ludom radovanje", pošto je sindikatima na jučerašnjem sastanku ponuđeno manje - 600 evra odnosno oko 70.000 dinara.
A čak i da bude obećanih 650 evra, Srbija će i dalje imati znatno manji minimalac nego što neke zemlje bivše SFRJ imaju danas.
Bosna i Hercegovina
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine donela je u januaru odluku o iznosu najniže plate za 2026. godinu, a to je 1.027 KM konvertibilnih maraka, što je 61.687 dinara.
Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, potrošačke cene u FBiH porasle su za 3,6 odsto, dok je realni rast bruto domaćeg proizvoda iznosio 1,8 odsto, na osnovu čega je utvrđena najniža plata za 2026. godinu, što predstavlja povećanje od 2,7 odsto u odnosu na najnižu platu utvrđenu za 2025. godinu.
Hrvatska
Minimalna zarada u Hrvatskoj trenutno iznosi 1.050 evra bruto (što je oko 800 evra neto iznosa), ali bi prema najavama hrvatskih zvaničnika uskoro mogla da bude povećana.
Na jesen stižu pregovori o novom minimalcu i moguće državne subvencije za poslodavce.
Hrvatska se, inače, ubraja u srednju grupu zemalja sa najvišim minimalnim zaradama.
Slovenija
U Sloveniji je minimalna zarada 1.482 evra, što je približno 1.000 evra neto za rad sa punim radnim vremenom.
Taj iznos je za 15,97 odsto viši nego prošle godine.
Time je, na primer, slovenačka minimalna plata skoro dvostruko veća od minimalne plate u Bosni i Hercegovini.
U Sloveniji nije povećana samo minimalna plata, već je uzročno-posledično povećanje minimalne plate praćeno i povećanjem godišnjeg dodatka, koji mora biti isplaćen najmanje u iznosu minimalne plate.
Crna Gora
Minimalna zarada u Crnoj Gori nije menjana između januara i jula.
Trenutno minimalac iznosi 600 evra za zaposlene sa završenom srednjom školom (nivo I do IV) i 700 evra za zaposlene sa višim ili visokim obrazovanjem (nivo V do VIII), a prema podacima Eurostata za jul, njen uporedivi iznos iznosi 670 evra.
Crnogorski sindikati skoro godinu dana traže uvećanje obračunske vrednosti koeficijenta koji je dominatan i određuje zarade i traže da se uvećaju koeficijenti za radnike sa nižim nivoom kvalifikacije.
Kažu da sa sadašnjim koeficijentima i obračunskom vrednošću ne može da se dosegne do plate od 600 evra.
Severna Makedonija
Prema poslednjim dostupnim podacima, minimalna zarada u Severnoj Makedoniji iznosi 26.046 denara, što je oko 423 evra.
Ovo je ubedljivo najniža zarada u regionu.
Komšijske države
Što se tiče okolnih država, Rumunija je postigla dogovor o povećanju minimalne zarade na 4.325 leja počev od 1. jula 2026. godine.
Novi minimalac u Rumuniji odgovara iznosu od 99.723 dinara, što je oko 850 evra.
Minimalna zarada u Bugarskoj iznosi 620 evra bruto mesečno. Uprkos ovom iznosu, Bugarska i dalje ima najniži minimalac među svim državama članicama Evropske unije.
Minimalna zarada u Mađarskoj iznosi oko 906 evra bruto mesečno odnosno 836 evra neto (približno 328.600 mađarskih forinti), čime se svrstava u grupu zemalja Evropske unije sa minimalcem ispod 1.000 evra .
Iako je Albanija početkom 2026. povećala bruto mesečnu minimalnu zaradu na 50.000 leka (517 evra), i dalje ima najnižu zakonom propisanu minimalnu zaradu u Evropi, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.
Iako je albanska vlada tokom proteklih godina postepeno povećavala minimalnu zaradu, susedne zemlje uglavnom su to činile bržim tempom, čime su dodatno povećale razliku.
Eurostat napominje da poređenja nominalnih zarada ne prikazuju potpunu sliku, jer se troškovi života i kupovna moć znatno razlikuju među zemljama. Ipak, čak i kada se uzme u obzir kupovna moć, Albanija ostaje među evropskim zemljama s najnižim nivoima prihoda.
Sanja Radovanović