Ekonomista i profesor sa Siti univerziteta Njujork Branko Milanović izrazio je zabrinutost da je u novoj globalnoj konstelaciji možda na pomolu novi hladni rat, ali sada sa Kinom.S ublaženom poslednjom pretnjom, s odlaskom Donalda Trampa iz Bele kuće, postoji opasnost da bi se mogao vratiti trijumfalizam koji je pratio kraj hladnog rata, a to bi moglo podstaći novi hladni rat, ovaj put s Kinom, ocenio je Milanović u autorskom tekstu pod naslovom "Da li je vreme za slavlje ili za brigu" objavljenom na portalu Soušal Jurop (Social Europe).
Milanović je ocenio da je Tramp "već obavio sve pripremne poslove". Koliko god je trgovinski sukob Kine i SAD bio neopravdan, barem je u principu bio rešiv - dve strane su išle prema kompromisu. Ali kovid -19 je okončao te nade. Trampovo histerično ponašanje ukazivalo je na to da je na epidemiju gledao kao na zaveru Kine da ga svrgne sa vlasti. Njegovi i napadi njegove administracije na Kinu postajali su sve oštriji i učestaliji, naveo je autor.
Ukazavši da su antikineski stav do sada zauzeli svi uticajni segmenti američke politike Milanović je dodao da "mnogi možda ne žele da priznaju da idu Trampovim stopama, ali idu - uz zlokobnu eskalaciju". Ono što je bio trgovinski sukob preraslo je u sukob vrednosti, a sukobi vrednosti po definiciji su nerešivi, osim pobedom jedne i porazom druge strane, naveo je.
On je dodao da objašnjenje za novi hladni rat koje su ponudili demokratski čelnici glasi da su se američki angažman s Kinom i pristanak na članstvo Kine u Svetskoj trgovinskoj organizaciji temeljili na ideji da će Kina postepeno liberalizovati svoju politiku.
To je bio oblik teorije modernizacije u koju je američki establišment verovao od ranih 1960-ih, a to verovanje je ojačano padom komunizma, navodi Milanović i dodaje da je u "tom čitanju istorije sukob s Kinom neizbežan jer se kinesko vođstvo nije ponašalo prema scenariju američkog establišmenta i nije uspelo da svoj ekonomski uspeh nastavi višestranačkom demokratijom".
Ali, moguće je i drugačije čitanje korena sukoba koje se temelji na "realpolitici" gde se nadmoć SAD smatra potencijalno ugroženom usponom Kine i stvaranjem bipolarnog sveta, piše Milanović i navodi da je sukob možda posledica straha od gubitka ekonomske, a s njom i ideološke nadmoći - a ne samo propale nade da će Kina oponašati Zapad.
Strah od gubitka nadmoći SAD mogao bi podstaći koaliciju liberala i konzervativaca koja se ponovo pomalja da nastavi s Trampovom antikineskom politikom - i da digne napetost za još jedan stepen predstavljajući spor kao sukob nespojivih vrednosti. Ideja "promene režima" ne može biti daleko u pozadini, navodi Milanović.
Milanović je ocenio da niko ne bi mogao da bude za novi hladni rat, za još jedan destrukltivni sukob, samo zato što jedan deo sveta želi da nametne svoj sistem vrednosti drugom, ali se čini, kako je dodao, da su zvezde tako poređane. Na kovid-19 budući istoričari (u optimističkom scenariju da ih bude) možda će gledati kao na okidač koji je svet pokrenuo u nepotrebnu i destruktivnu političku, a možda i vojnu konfrontaciju, zaključio je.
