Pre nedelju dana postojala su očekivanja o skorom mirovnom sporazumu sa Iranom, delimično podstaknuta Trampovim optimističnim izjavama. Međutim, dogovor još nije postignut, što pokazuje teške izbore pred predsednikom. Neki od njih su posledica pokretanja rata bez jasne strategije izlaza ili realnog plana pobede.
Novinar Kevin Liptak izvestio je da je Tramp vratio nacrt sporazuma uz izmene. Zvaničnici kažu da je insistirao na oštrijem jeziku u vezi sa američkim zahtevom da Iran odustane od nuklearnog oružja i da se obaveže na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Takođe je zabrinut zbog finansijskih ustupaka koji bi mogli biti ponuđeni Teheranu kao podsticaj.
Tramp je pod ogromnim unutrašnjim i međunarodnim pritiskom da okonča rat, koji većina Amerikanaca ne podržava.
Ali njegovo poverenje u sopstvenu procenu pri pokretanju rata delovalo je kao ignorisanje saveta mnogih stručnjaka. Zatvaranje moreuza od strane Irana izazvalo je globalnu energetsku krizu i dalo Teheranu polugu koju nije imao pre sukoba.
Senator Kris Kuns rekao je u emisiji na Fox da bi, ako Tramp uspe da „obezbedi trajnu zabranu bilo kakvog iranskog nuklearnog obogaćivanja, kao i nadzor nad njihovim nuklearnim programom i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza bez ikakve iranske kontrole, to bio pozitivan korak“. Međutim, demokrata iz Delavera je dodao: „Ne očekujem da će to uspeti“.
„Iskreno, Iran je jači nego pre 90 dana, pre ovog rata, jer su njihovi jeftini i smrtonosni dronovi ne samo zatvorili Ormuski moreuz, već i napadali naše partnere i saveznike u regionu, oštetili naftnu i gasnu infrastrukturu, gađali naše ambasade i baze“.
Tramp je u nezavidnoj poziciji jer alternativa mirovnim pregovorima – eskalacija rata – verovatno ne bi bila odlučujuća, s obzirom na otpornost Irana pod napadima.
Ipak, nastavak učešća Irana u pregovorima sugeriše da i Teheran želi trajniji kraj neprijateljstava od trenutnog primirja, kao i ukidanje američke pomorske blokade koja dodatno slabi njegov već oslabljeni ekonomski sistem.
Politički gledano, Republikanska stranka (GOP) treba proboj. Direktor Ekonomskog saveta Bele kuće Kevin Haset priznao je frustraciju zbog visokih cena goriva. Ipak, rekao je da se „nada“ da će problem uskoro biti rešen i da će se „stvari vratiti u normalu“.
Pobuna unutar Republikanske stranke
Rat je samo jedan od političkih faktora koji opterećuju republikance u onome što bi moglo biti sumorno leto pred međuizbore. Delovi stranke su u pobuni a za to je kriv Trampov podeljeni politički stil.
Fond od 1,176 milijardi dolara nazvan „fond protiv instrumentalizacije pravosuđa“, na primer, pokazuje koliko je težak balans koji moraju da prave ugroženi republikanski poslanici. Oni moraju da zadovolje bazu koja podržava takve poteze, ali i da se dopadnu biračima na opštim izborima koji, prema anketama, ne odobravaju predsednika.
Republikanski bes u Senatu zbog tog fonda – koji je nastao iz Trampovog dogovora sa sopstvenim Ministarstvom pravde u vezi sa tužbom od 10 milijardi dolara koja je proizašla iz procurelih poreskih prijava – blokirao je pokušaj usvajanja zakona o sprovođenju imigracije, ključnog prioriteta administracije, pre pauze povodom Dana sećanja.
Trampova potraga za ličnim ciljevima i obračunima deluje kontraproduktivno. Njegovi uspešni pokušaji da na unutarstranačkim izborima porazi dva senatora koje je smatrao nedovoljno lojalnim – Bil Kasidi iz Luizijane i Džon Kornin iz Teksasa mogli bi da oslabe republikansku većinu. Još jedan republikanski senator, Tom Tilis iz Severne Karoline koji se povlači, takođe je postao prepreka Trampu.
Rastući haos u Senatu deo je šireg trenda koji se pojavljuje u Trampovom vođenju rata u Iranu i obeležavanju 250. godišnjice SAD.
Trampov intenzivan fokus na neograničenu moć doneo je kratkoročne uspehe, ali bi na kraju mogao imati neželjeni efekat slabljenja njegovog uticaja nad strankom, zemljom i svetom.
