Trend slabog interesovanja za nastavničke smerove nastavljen i ove godine.
Broj upisanih studenata na pojedinim nastavničkim programima i ove godine mogu se izbrojati na prste jedne ruke. Time je nastavljen trend slabijeg interesovanja za nastavničke smerove, uprkos tome što je, prema podacima Univerziteta u Beogradu, ove godine zabeležen najveći broj upisanih studenata u prvom roku u poslednje tri godine.
Dekani fakulteta koji školuju buduće nastavnike na ovaj problem ukazuju godinama, a predstavljali su i konkretne mere s ciljem da se negativan trend zaustavi. Ipak, Platforma za poboljšanje položaja nastavničkih fakulteta koju je Senat Univerziteta usvojio u martu 2023. godine nije zaživela, jer konkretnih koraka nadležnih nije bilo.
Stoga se ove godine za poziv profesora geografije opredelilo jedanaestoro brucoša, za matematiku i računarstvo devetoro, za fiziku petoro, a za nastavnika hemije svega jedan student, naveo je za Insajder prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu Dejan Filipović.
U Platformi UB je, inače, još pre tri godine konstatovan dramatičan pad kvaliteta nastavnog kadra u našoj zemlji. Navedeno je da je nastavnicima oduzeto dostojanstvo, te da su im plate niske, čime se “indirektno signalizira da se ovaj poziv ne nalazi među prioritetima države”.
Jedan od prvih zahteva upućenih državi bio je da se uradi detaljna analiza po regionima radi utvrđivanja koliko nastavnika nedostaje, u kojim oblastima je deficit najveći i koliko ljudi radi u školama bez odgovarajućih kvalifikacija.
Među predlozima bilo je i poboljšanje finansijskog položaja nastavnika i profesora, kao i proglašavanje pojedinih nastavničkih zanimanja deficitarnim.
Reč je o meri koju je ove godine predlagao i ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, ali poznavaoci prilika sumnjali su u njeno dugoročnu efikasnost, ukoliko bude donesena samostalno. Platforma je, uz to, predviđala mere za povećanje broja studenata na nastavničkim smerovima kroz bolje uslove studiranja, veći društveni ugled profesije i sigurnije zaposlenje nakon fakulteta.
“Ali se ništa nije promenilo od usvajanja Platforme, pa je slabo interesovanje za nastavničke studijske programe bilo očekivano. Sada su započeti određeni razgovori na nivou Vlade sa dekanima i prodekanima nastavničkih fakulteta. Međutim, još nema konkretnih mera, pa su nastavnički smerovi prošli neslavno kao i prethodnih godina”, navodi Filipović.
I naredne školske godine se, kaže on, može očekivati ista situacija, ukoliko se nešto “drastično ne promeni”, dodajući da deli strah svojih kolega sa nastavničkih fakulteta koji upozoravaju da za par godina neće imati ko da predaje u osnovnim i srednjim školama.
"Problem nije vezan samo za fakultete, već čitav sistem obrazovanja"
Sa tom ocenom saglasan je i dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić, inače i član radne grupe koja je izradila Platformu UB. On za Insajder kaže da slabo interesovanje za nastavničke studijske programe prilično zabrinjava, napominjući da to nije samo fakultetski problem, već pitanje čitavog obrazovnog sistema Srbije. Roglić, pak, kaže da se nada nekim pomacima, s obzirom da su u toku razgovori sa nadležnima.
“Imali smo tri, četiri sastanka sa predsednikom Vlade, predstavnicima resornog ministarstva, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Tako da se na tome radi.
Ali ovo nije problem koji može da se reši preko noći i ne zavisi samo od Ministarstva prosvete”, predočava Roglić.
Smatra da je neophodna široka akcija za rešavanje ovog negativnog trenda. Upitan kakva će biti situacija za par godina, ukoliko se nešto ne promeni, Roglić kaže da ćemo “jednostavno ostati bez nastavnika”.
“Jer situacija na hemiji je slična kao i na drugim fakultetima prirodnih nauka”, napominje on.
Filipović zato smatra da je od suštinske važnosti ne samo za fakultete, već čitav sistem obrazovanja, da država prepozna i radi na ovom problemu.
“Jer, starimo kao nacija, sve je manje dece koja se rađaju i koja izlaze iz srednjih škola, a za nekoliko godina ostaćemo i bez penzionisanih nastavnika stručnih predmeta u osnovnim i srednjim školama. Angažovanje apsolvenata sa visokim prosekom ili profesora u penziji nije dalo posebne rezultate… Mera je bila pozitivna, ali se radilo o gašenju požara, a neophodno je sistemski nešto uraditi”, zaključuje Filipović za Insajder.
I Roglić angažovanje penzionisanih nastavnika i apsolvenata ocenjuje kao “gašenje požara”, ističući potrebu za trajnim rešenjem. Na pitanje da li se na sastancima sa nadležnima razgovara o merama iz Platforme za poboljšanje položaja nastavničkih fakulteta, Roglić odgovara potvrdno.
“U toku je akcija razmatranja planova i programa za osnovne i srednje škole. To nam je trenutno prioritet, jer zavisi od fakulteta, koji to mogu da završe relativno brzo”, zaključuje Roglić.
Sara Nikolić/Insajder