Ako treba, tiho ćemo odumreti- u Nišu, kroz smanjenje kvaliteta programa i broja izvođača. Nadamo se da do toga ipak neće doći, kaže Ivan Blagojević, direktor internacionalnog džez festivala Nišvil, pred ovogodišnje 31. festivalsko izdanje
Blagojević, čak, kaže da će ovogodišnji Nišvil biti ubedljivo najbolji do sada, između ostalog i zbog toga što će na duplom „Main stejdžu“ ugostiti 25 najkvalitetnijih bendova u dosadašnjoj istoriji festivala. Organizatori će, pritom, biti rasterećeniji nego ranije, pre svega zbog toga što je Nišvil uspeo da traje 30 godina, kao ozbiljan festival koji je stekao ugled u svetu, iako se održava u maloj zemlji i malom gradu. Raditi umetnički festival na jugu Srbije i ugurati se u Top 10 džez festivala Evropske unije veliki je podvig, kaže.
„Ostvarili smo taj jubilej i primarni cilj, tako da sada, praktično, krećemo iznova, kao da je prvi Nišvil. Prošle godine smo uspeli da prebrodimo većinu problema i zaokružili brendiranje Niša i Srbije kao džez prestonice jugoistočne Evrope. Sada ćemo biti srećni ako izvođači budu pričali o nama kao o nekom čudu iz jugoistočne Evrope, gde postoji jedan veliki festival.
Spremni smo, naravno, da iznova uložimo dodatni napor da bismo ostali na tom nivou, da pokušamo da na pravi način ispoštujemo svoju publiku, a i zadovoljimo stroge kritičare, mada sredstva kojima raspolažemo nisu ni približna velikim troškovima koje imamo. Ali, finansijske i druge rane vidaćemo kad se festival završi“, kaže.
On kaže da je Nišvil prethodnih godina razmatrao ponude drugih zemalja o svom preseljenju, podstaknut nebrigom države, pa i Grada Niša, te krivičnim prijavama, pritiscima i preprekama sa kojima se suočavao. Kao potencijalne destinacije figurirale su dve zemlje Evropske unije, koje su bile rade da u neki od svojih gradova dovedu veliki broj posetilaca koje festival privlači.
Nije se isključivala mogućnost da se festival- iako kulturni brend Srbije i po britanskom Gardijanu jedan od deset najboljih džez festivala u Evropi- i ugasi, ukoliko ne bude uspeo da „ispegla“ dugove, koje je prenosio iz godine u godinu.
„Fanovi Nišvila više ne treba da brinu da će ovo, za njih svojevrsno hodočašce, odlepršati ka nekom bogatijem budžetu. Naša definitivna odluka je da Nišvil ostane tu gde je i nastao. I dalje smo zabrinuti, ali manje- pre svega zbog veće podrške Grada Niša, koji je sada vizdvojio rekordnih 55 miliona dinara. I dok god Grad bude stajao iza nas u takvom obliku, festivala će biti.
Na sva potencijalna saplitanja, kao i nezainteresovanost države, donatora i sponzora moraćemo da odgovorimo smanjenjem kvantiteta i kvaliteta programa. Mi smo i sada spremni da smanjimo broj izvođača i programa, kao i da se eventualno vratimo na Letnju pozornicu u Niškoj tvrđavi, gde se festival održavao nekoliko godina, pa čak i u salu Doma Vojske, gde je počeo, ali se nadamo da do te ’sale‘ nećemo doći“, kaže Blagojević.
Prema njegovim rečima, budžeti ovakvih festivala iznose od pet do 35 miliona evra, a Nišvil ne uspeva da se „dovuče“ do milion evra. Festivalski budžet stagnira, povremeno i opada, a država i sponzori mu sve manje doprinose.
Recimo, Telekom, koji ih je godinama pratio, sada je odustao od sponzorstva. Čak je i Grad Niš, tokom mandata prethodne gradonačelnice, Dragane Sotirovski, tri godine zaredom smanjivao Nišvilov budžet „za trećinu“, što je festivalu „u zbiru odnelo celokupan budžet iz 2019. godine, koji je tada iznosio 36 miliona“.
„Za razliku od svoje prethodnice, koja tokom mandata nijednom nije posetila Nišvil, aktuelni gradonačelnik (Dragoslav Pavlović) se prošle godine iz prve ruke uverio ne samo u važnost festivala za imidž grada, već i u benefite prepunih hotela i punjenja gradskog budžeta tokom njegovog trajanja.
Rezultat je između ostalog i odluka gradske komisije da se ove godine, na konkursu, festivalu dodeli najveći iznos ikada. Ne treba zaboraviti da je Nišvil umetnički, a ne komercijalni festival, i da se kao takav ne može finansirati od prodatih ulaznica“, kaže on.
Blagojević još kaže da je veliko razočarenje organizatora što država poslednjih godina nije prepoznala značaj ovog festivala kao brenda Srbije, niti njegov doprinos punjenju republičkog budžeta.
„U prethodnih 30 godina nijedan ministar, pa ni ministar kulture, nije posetio Nišvil, pa ne očekujemo da to učini ni aktuelni resorni ministar. Možda je razlog to što ove godine nismo dobili ni dinar podrške Ministarstva kulture, iako smo još januara uredno aplicirali, kao uostalom i svake godine. Mala uteha nam je da niko u Srbiji nije dobio sredstva na tom konkursu.
Kakav je onda smisao postojanja Ministarstva kulture, ukoliko ono ni ta skromna sredstva za programe ne može da preusmeri stvaraocima?
Stiče se utisak da je njihov jedini zadatak obezbeđivanje socijalnog mira zaposljenih u javnim ustanovama kulture, a ne briga o konkretnim proizvodima te iste kulture“, kaže Blagojević.
Ocenjuje da je, osim Grada Niša, „svetla tačka“ još samo Ministarstvo turizma. Ono je izdvojilo tri miliona dinara, što nije veliki novac, ali doprinosi izmirenju troškova, i uplaćen je na vreme.
Nišvil je, inače, podseća naš sagovornik, godinama unazad uzaludno tražio da se, zajedno sa drugim najvećim muzičkim festivalima, finansira direktno iz budžeta, a ne preko projekata na konkursima različitih ministarstva.
Grupacija organizatora događaja Srbije, čiji je on predsednik, zatražila je 2023. od Vlade Srbije da se Egzit (Exit), Bir fest (Beer fest), Guča i Nišvil neposredno „sagledaju“ u republičkom budžetu. Grupacija je predložila formiranje Festivalskog centra Srbije, koji bi redovno dobijao taj budžetski novac, pa ga raspoređivao festivalima, dajući im smernice razvoja, kako bi se unapredio kulturni turizam.
Od Vlade je zatraženo i smanjenje ili potpuno ukidanje poreza na dobit od 25 odsto gostujućim stranim bendovima, koji plaćaju organizatori događaja.
„Naša inicijativa o formiranju Festivalskog centra naišla je na nerazumevanje prethodnog premijera, Miloša Vučevića, koji se nije udostojio ni da primi članice Grupacije organizatora događaja Srbije.
Takođe, i naš predlog da četiri festivala, sa više od 20 godina postojanja i više od 100.000 posetilaca, dobiju nacionalni status- nije ni razmatran. Nasuprot tome, Ministarstvo kulture je, recimo, dodelilo nacionalni status i budžet od 35 miliona tek osnovanom filmskom festivalu na Zlatiboru“, kaže.
On dodaje da je dobar signal što je nedavno dobio poziv iz kabineta predsednika Privredne Komore da bi Grupacija trebalo da obnovi tu inicijativu, kao i da prezentuje prethodnu Studiju Glenfirlda, po kojoj država ima benefit od tri milijarde dinara samo od četiri najposećenija muzička festivala. Ukoliko bi u te festivale uložila svega deset odsto od tog benefita, zaradila bi dodatnu milijardu i po, kaže.
Zorica Miladinovic/Danas
