Prema glasovima žirija, glavne nagrađene reči su: na prvom mestu pomenuto „duhoklonuće“, koju je na takmičenje poslala Dragana Albijanić iz Subotice; pa zatim „prohujak“, koja predstavlja zamenu za tuđicu „flešbek“, takmičarke Maše Antonijević iz Jagodine; na trećem mestu našla se reč „prikačica“, sinonim za tuđicu „atačment“, Miloša Mićovića iz Beograd.
Među prvih deset reči sudijskog glasanja našle su još i reči: smućak, susramlje, otkazniti, lasnolomna, uzrenje, premisliti i opazica.
Nagrađeni od strane žirija dobijaju novčane nagrade i Rečnik srpskog književnog jezika Dr Miloša Moskovljevića, sa pečatom takmičenja.
Pobednici javnog glasanja, kao i sve pohvaljene reči (ukupno 32 reči) takođe osvajaju Rečnik srpskog književnog jezika Dr Miloša Moskovljevića, sa pečatom takmičenja (u pitanju je fototipsko izdanje rečnika koji je zabranjen i uništen 1966. godine i nikada nije zaživeo u srpskom jeziku, kako je objasnio urednik sajta „Mala biblioteka“ Veljko Žižić).
Žižić je zapazio je da je ovo takmičenje pokrenulo razmišljanje javnosti o rečima koje govorimo, i dodao da su javna glasila značajno pomogla povoljnim izveštavanjem.
- Reči koje su pobedile zasluženo su istaknute. „Duhoklonuće“, reč koja je pobedila i u žirijskom i u javnom glasanju, više je nego dostojna srpskog jezika. Jedna od sudija se ka toj reči odredila ovako: „Kao da je Laza Kostić skovao“.
Njeno značenje, kao i činjenica da je pobedila i u javnom glasanju, veoma su značajni. To daje neočekivanu dubinu zajedničkom razmišljanju. Nalazimo se u vremenu teških izazova i ova reč to odražava - istakao je Žižić. Sa druge strane, dodaje urednik, na svoj način, ta reč „deluje i lekovito“.
- Razumeti je uvek prvi korak ka razrešenju. To nas onda vraća na vrednost jezika i sporazuma, gde svakom rečju kojom unosimo sporazum u srpski jezik činimo trajno dobro - zaključio je Žižić.
