Osnivač svetske mreže pokreće borbu za spas interneta

Osnivač svetske mreže Tim Berners-Li pokrenuo je globalni plan za spasavanje interneta od lažnih vesti, kršenja privatnosti, političke manipulacije, balkanizacije i drugih zloupotreba koja prete stvaranjem digitalne distopije, pišu svetski mediji.

Berners-Li je upozorio na opasnost digitalne distopije i proćerdanih prilika za internet dok pokreće globalni plan za suzbijanje zloupotreba na svetskoj mreži, ističe londonski Tajms.

Šezdesetčetvorogodišnji kompjuterski naučnik, ukazuje Tajms, predlaže niz standarda zbog straha od povećanja pretnji na internetu kao što su mešanje stranih sila u izbore, govor mržnje, dezinformacije i ugrožavanje privatnosti.

Berners-Li je smislio svetsku mrežu 1989. s namerom da olakša razmenu informacija među naučnicima, a sada je njegova Vorld vajd veb fondejšn sastavila Ugovor za mrežu koji poziva vlade, kompanije i pojedince da osiguraju da internet bude bezbedna, slobodna i otvorena platforma za sve.

Ugovor, međutim, ukazuje Tajms, ne bi trebalo da bude zamena za oštrije propise za internet kompanije, čije uvođenje obećavaju političari širom sveta.

Berners-Li je u ponedeljak u Berlinu, na predstavljanju Ugovora za mrežu u okviru foruma Ujedinjenih nacija za upravljanje internetom, rekao da je taj dokument "mapa puta za izgradnju bolje mreže", prenosi agencija Frans pres.

On je smislio mrežu – univerzum vebsajtova povezanih internetom – dok je radio u CERN-u, ali je, ukazuje AFP, poslednjih godina sve više uznemiren zloupotrebom tehnologije u društvu, poslovanju i politici.

Ugovor za mrežu, na kojem je 80 organizacija radilo više od godinu dana, izlaže devet centralnih principa za sprečavanje političke manipulacije, lažnih vesti, kršenja privatnosti i drugih malignih sila na internetu, ističe Gardijan, ukazujući da su po tri principa namenjena vladama, kompanijama i pojedincima.

Dokument koji je objavila Veb fondacija Berners-Lija, ima podršku više od 150 organizacija, od Majkrosofta, Gugla i Fejsbuka do grupa za digitalna prava ili Reportera bez granica. Zasad, ukazuje Gardijan, Amazon i Tviter nisu podržali te principe.

Principi ugovora nalažu vladama da urade sve što mogu da osiguraju da svako ko želi, može da se poveže na mrežu i da se poštuje njegova privatnost, dok kompanijama nalažu da omoguće dostupan internet, kao i da procene rizike svojih novih proizvoda po širenje dezinformacija ili ugrožavanja dobrobiti ljudi. Takođe se pozivaju da diverzifikuju radnu snagu i da se konsultuju sa širim zajednicama, kao i da razvijaju usluge za ljude s posebnim potrebama ili one koji govore manjinskim jezicima.

Principi za pojedince pozivaju korisnike da stvaraju vredan i relevantan sadržaj, grade snažne internet zajednice gde bi se svako osećao bezbedno i dobrodošlo i na kraju da se bore da svetska mreža bude svuda otvorena za sve, ističe Gardijan.

Berners-Li u tekstu u Njujork tajmsu navodi da se pre 30 godina nadao da će stvaranje svetske mreže pomoći čovečanstvu, ali da je realnost mnogo kompleksnija i da se zajednice rasturaju dok se predrasude, mržnja i dezinformacije šire internetom.

Dok su, s jedne strane, projekti kao Vikipedija, Openstritmep i open sours softver konstruktivna oruđa za koja se nadao da će proisteći iz svetske mreže, na drugoj strani, ukazuje Berners-Li, prevaranti koriste internet za krađu identiteta, žrtve se uznemiravaju, a loši akteri potkopavaju demokratiju digitalnim taktikama.

Osnivač svetske mreže ocenjuje da je svet sada na prekretnici i da će odgovor na zloupotrebe na internetu sada, odrediti da li će svetska mreža ispuniti svoje potencijale kao globalna sila dobrog ili će odvesti u digitalnu distopiju, ocenjuje Berners-Li i ističe da je svetskoj mreži potrebna radikalna intervencija svih koji imaju moć nad njenom budućnošću – od vlada preko kompanija i civilnih grupa do pojedinačnih korisnika.

Ugovor za mrežu, prema rečima Berners-Lija, izlaže načine kako da se poboljša sistem kako bi se iskorenili klikbejtovi ili širenje dezinformacija.

Vlade, dodaje on, moraju podržati svoje građane na internetu i osigurati da su njihova prava zaštićena, a kompanije moraju gledati dalje od kvartalnih rezultata i shvatiti da dugoročni uspeh znači pravljenje proizvoda koji su dobri za društvo i u koje ljudi mogu imati poverenja.

Dok Berners-Li objavljuje ambiciozna pravila za upravljanje internetom, jedan od najvećih izazova je, prema njegovim rečima, sve veća balkanizacija interneta, navodi agencija Asošiejtid pres.

Balkanizacija interneta, odnosno deljenje svetske mreže na zasebne celine, povezana je, kako ukazuje AP, s vladama zemalja kao što su Kina, Rusija i Iran koje povećavaju tehničku kontrolu nad domaćim mrežama, pojačavajući cenzuru i nadžor.

"Trend balkanizacije zaista zabrinjava i on je sada ekstreman u Iranu", rekao je Berners-Li, dodajući da snažne vlade dopuštaju da njihovi građani čuju glasove drugih, opozicione glasove, kao i glasove iz inostranstva.

Beta
Novine Toronto, broj 
1587
Toronto 
28. November 2019.