cerait helping your business grow big

Pandemija će uticati i na porast nasilja u svetu, pokazuje Globalni indeks mira

 

Obim građanskih nereda u proteklih deset godina u svetu se udvostručio, a protestuje se iz veoma različitih pobuda - zbog ekonomskih nedaća, policijske brutalnosti, ili političke nestabilnosti, što je trend koji bi pandemija kovid-19 mogla još dodatno da podstakne, pokazuje najnovije istraživanje Instituta za ekonomiku i mir (IEP), tink-tenka sa sedištem u Sidneju.

"Ekonomski pad izazvan sadašnjom pandemijom imaće uticaja (na takav razvoj) i mi očekujemo porast demonstracija, posebno u Evropi", izjavio je za briselski portal EURAKTIV osnivač IEP Stiv Kilelea, povodom objavljivanja godišnje publikacije tog instituta, Globalnog indeksa mira 2020 (GPI).

Broj nasilnih demonstracija porastao je u svetu u poslednjih deset godina za 282 odsto, a broj štrajkova za čak 821 odsto. Tokom 2019. godine je u čak 58 odsto zemalja kojima se izveštaj bavio bilo nasilnih protesta, što je razvoj koji, po oceni IEP, "odražava dugoročniji trend".

Najviše protesta i štrajkova bilo je u Evropi, ali je na starom kontinentu "svega" 35 odsto od ukupno oko 1.600 takvih akcija okvalifikovano kao nasilno, što je najmanji postotak u globalnim razmerama.

Prema procenama izveštaja, napetosti će na globalnom nivou i dalje biti sve više, pošto je pandemija negativno uticala na političku stabilnost i preti da poništi višegodišnje rezultate u oblasti drušveno-ekonomskog razvoja. Može se očekivati i da će društva postati sve više polarizovana, ocenjuje se u GPI.

"Verovatno je da će ekonomske posledice kovid-19 pojačati napetosti, pošto će povećati nezaposlenost, dovesti do porasta nejednakosti i pogoršati uslove rada, što će dovesti do otuđenja političkog sistema i do sve više građanskih nemira. Nalazimo se stoga na prelomnoj tački", ocenio je Kilelea.

Prema studiji, u Evropskoj uniji su Italija, Grčka, Letonija i Poljska zemlje za koje postoji najmanja verovatnoća da će pandemiju dobro podneti u ekonomskom smislu, pošto u njima postoje veliki ekonomski izazovi, a one ne stoje dobro u oblasti "socijalne otpornosti".

Najnoviji Globalni indeks mira pokazuje da je Island i dalje najmirnija zemlja na svetu, što je pozicija koju drži još od 2008. godine. Slede Novi Zeland, Austrija, Portugal i Danska. Sa druge strane, na začelju tabele i dalje je Avganistan kao najnemirnija zemlja, a prate ga Sirija, Irak i Južni Sudan.

U istraživanju GPI nije uzeto u obzir samo da li je u nekoj zemlji u toku, ili ona vodi rat, već je analiziran čitav niz indikatora vezanih za tri glavne tematske oblasti - za bezbednost, za tekuće unutrašnje ili međunarodne konflikte i za stepen militarizacije.

Od zemalja bivše Jugoslavije, na globalnoj tabeli mira na kojoj su rangirane 163 zemlje samo je Slovenija među zemljama sa vrlo visokim stepenom mira, i to na 11. mestu.

Hrvatska na 26. i Srbija na 51. mestu su u grupi zemalja sa visokim stepenom mira, dok su među zemljama sa srednjim stepenom mira Severna Makedonija na 62. mestu, Crna Gora na 69, i Bosna i Hercegovina na 79. mestu. U toj grupi zemalja nalazi se i Kosovo, na 85. mestu.

Pa ipak, uprkos opštem pogoršanju situacije sa mirom u svetu, od 2008. godine je više od sto zemalja smanjilo svoje izdatke za vojsku.

Šačica velikih sila toliko je, međutim, povećala ulaganja u toj oblasti, da su globalni vojni izdaci, prema najnovijem istraživanju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), u 2019. zabeležili najveći porast u poslednjih deset godina, na 1.917 mlijardi dolara.

Istovremeno je broj zemalja koje uvoze i izvoze oružje pao na najniži nivo od 2009. godine.

U izveštaju se navodi da su u 2019. godini porasli prilozi za mirovne operacije UN u svetu, ali i ocenjuje da će taj porast biti kratkog daha pošto se već sada pokazuje da svetske vlade preusmeravaju novac u ublažavanje ekonomskih posledica pandemije.

U izveštaju GPI se ocenjuje da je za očekivati da će smanjivanje međunarodne razvojne pomoći izazvati dodatnu destabilizaciju zemalja koje su krhke i koje potresaju sukobi, kao što su Liberija, Avganistan i Južni Sudan.

I dok se ekonomske posledice nasilja poslednjih godina smanjuju zavaljujući relativno smanjenom intenzitetu i manjem broju žrtava konflikata, nasilje je globalnu privredu, prema GPI, koštalo 14,5 biliona dolara, što je 10,6 odsto globalnog BDP.

Broj žrtava terorističkih napada je u svetu pao četvrtu godinu zaredom, sa 33.555 žrtava, što je bio vrhunac koji je zabeležen 2015. godine, na nešto više od 8.000 u 2019. godini, pokazuje podaci GPI.

I čovekova okolina bi mogla značajno da utiče na globalne proteste i stanje mira u svetu. Broj prirodnih katastrofa se u protekle četiri decenije utrostručio, a IEP u svom Registru ekoloških pretnji navodi da će se do 2050. godine 27 odsto zemalja u svetu suočiti sa ekstremnom nestašicom vode, a 22 odsto sa poteškoćama da prehrani svoje stanovništvo.

"Polazimo od toga da će, zbog ekonomskih posledica pandemije, problemi sa hranom u krhkijim zemljama izazvati potrese u sistemima, što će dovesti i do učestalijih nemira, koji na nekim mestima idu ruku pod ruku sa konfliktima", rekao je Kilelea.

Prošle, 2019. godine, pibližno 2,26 milijardi ljudi je živelo u oblastima koje su jako, ili veoma jako izložene klimatskim opasnostima, a od tog broja 1,24 milijarde u zemljama koje inače loše stoje u pogledu parametara globalnog indeksa mira.

Prema nekim procenama, klimatske promene bi do 2050. godine mogle da stvore dodatna 143 miliona "klimatskih emigranata", u prvom redu u Podsaharskoj Africi, Jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi, navodi se u Globalnom indeksu mira.

Beta
Novine Toronto, broj 
1605
Toronto 
12. Jun 2020.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke