Pokretne slike – Zvezda duginih boja

“Čovek raketa” (“Rocketman”), režija: Dekster Flečer, glavne uloge: Teron Egerton, Ričard Meden

“Napravljen u Engleskoj”, on je “Fantastični kapetan” i “Čarobnjak flipera”.  Poručivao je “Doviđenja cesto od žutih cigli”, tvrdio da je “Subotnje veče stvoreno za tuču” i apelovao “Nemojte pucati u mene, ja sam samo pijanista”.

Žalio se da je “Prazno nebo”, gde je ipak dodirnuo zvezde kao “Čovek raketa”.  Pevao je “Tužne pesme”, “Krokodilski rok”, uzvikivao “Ja želim ljubav”, molio “Nemoj slomiti moje srce” i pitao “Da li osećaš moju ljubav večeras?”

On je “Ludak preko reke”, “Sićušni plesač”, krhak kao “Sveća na vetru”, koji uprkos svemu na kraju glasno saopštava “Ja još uvek stojim!”

Da, verovatno ste po nazivu pesama prepoznali o kome je reč. Pa, naravno, to je niko drugi nego famozni Elton Džon, multi-talentovani pevač, kompozitor, zabavljač i klavirista.

U svetu šou-biznisa on traje već punih pet decenija, ostavljajući neizbrisivi trag u pop-muzici, sa preko 30 studijskih albuma (i još čerdesetak drugih!), prodatih u preko 200 miliona primeraka, osvojivši  pri tome pet “Gremija” - muzičkih “Oskara”. Održao je bezbroj rasprodatih koncerata u najvećim i najčuvenijim dvoranama širom sveta, bio je prisutan i na filmu (rok opera “Tomi”, 1975. i “Kralj lavova”, 1994.,  gde je dobio “Oskara” za originalnu pesmu), kao i u pozorištu (brodvejski mjuzikl “Bil Eliot”, 2008.). Kratko rečeno, Elton Džon je unikatan i - neponovljiv!

Zastava duginih boja ponosno se vijori na jarbolu “politički korektnog” Holivuda, naprasno sklonom diverzifikaciji i inkluzivnosti, jer to, pre svega, donosi dodatne profite! LGBT zajednica je sve prisutnija u “mejnstrim” produkciji. Filmovi poput “Kerol”, “Danska devojka”, “Igra imitacije”, “Zovi me tvojim imenom” su dobili “oskarovski” publicitet  i potvrdili da ovakva vrsta holivudskih ostvarenja nisu više samo retkost, nego su postali redovna pojava.

U svetskoj prestonici “pokretnih slika” ništa tako ne uspeva kao kopiranje uspeha! U vremenskom okviru od samo šest meseci, pojavila su se dva tematski slična filma o britanskim “gej”rok-pop zvezdama. Nakon trijumfa “Boemske rapsodije” o pevaču grupe “Kvin” Frediju Merkjuriju (4 osvojena “Oskara”, uključujući i za glavnu ulogu egipatsko-američkom glumcu Remiju Maliku), sada je na red došao “Čovek raketa”, biografski film o seru Eltonu Džonu, koji 31. maja stiže na repertoar “multipleksa”.

Ima puno srodnosti između ova dva ostvarenja o ličnostima “većim od života”, rok ikonama i super-starovima, rođenim u razmaku od manje od jedne godine. Režirao ih je isti autor- Dekster Flečer, sa dobrim delom istom filmskom ekipom, a čak dele i jedan zajednički lik! To je Džon Rid (kojeg je Ejdan Gilen igrao u “Boemskoj rapsodiji”, a Ričard Meden u “Čoveku raketi”), koji je, u različitom vremenskom periodu, bio menadžer grupe “Kvin” i Eltona Džona, a takođe i njegov dugogodišnji ljubavnik.

Naravno, evidentne su i razlike. Dok je “Boemska rapsodija” posedovala dramatsku i tragičnu notu u priči o rano preminulom Frediju Merkjuriju, “Čovek raketa” više deluje kao  dremljiva muzička fantazija i bajkovita saga o Eltonu Džonu, prerano oćelavljenom, omalenom i bucmastom “čudu od deteta” poteklom  iz engleske radničke klase koji je potom postao blještavi idol milionske publike.

“Kako da jedan debeli momak, koji dolazi niotkuda, može da postane pevač?”- pita se u filmu mlađani Redžinald Kenet Dvajt, budući Elton Džon. Pa, tako što prvo mora da “ubije” osobu kakva je rođena, da bi postao osoba kakva želi da bude!

Kao jedan od lidera muzičke “Britanske invazije”, sa kraja 1960-tih,  on je “raketirao” sebe u u orbitu svetske popularnosti nakon debitantskog koncerta u losanđeloskom klubu “Trubadur”, avgusta 1970. godine. Zvezda duginih boja je rođena! Bio je to momenat kada je iskompleksirani i nesigurni Redžinald Kenet Dvajt nepovratno postao Elton Herkules Džon, luckasti, ekstravagantni i ekscentrični šoumen.

Sklon svakoj vrsti preterivanja, njegov zaštitni artistički znak su bile “platformske” cipele i velike naočare najčudnovatijih oblika i  najluđih boja. Super-starovima je dopušteno da budu i čine sve što hoće, jer upravo to je ono što ih u očima publike čini uzbudljivim i jedinstvenim!

Flečerov film je proslava Eltonove muzike, usredsređujući se na početne godine njegove karijere i meteorski uspon sa  hitom  “Čovek raketa” (1972.). Ali, ovo delo je istovremeno i necenzurisana, na momente psihodelična saga o čoveku javnih poroka, čiji životni stil je sažet u motu: “Pijem, pušim, drogiram se, čini mi se popravljam se!”

Seks, droga, alkohol, rokenrol, depresija i slava ostavili su dubokog traga na telu i duši ovog “ludaka” i čudaka koji je i sam priznao da mu nije jasno kako je uprkos svemu uspeo da ostane živ! 72-godišnji Elton Džon je neuništiv i večan poput  “Kralja zombija” i “Živog mrtvaca” Kita Ričardsa, legendarnog gitariste “Rolingstounsa”. 

Velški glumac Teron Egerton upečatljivo otelotvoruje Eltona Džona, pridružujući se dugoj listi glumaca koji su na filmu postali i pevačke zvezde: Gari Bizi kao Badi Holi (“Priča o Badiju Holiju”, 1978.) Sisi Spejsik kao Loreta Lin (“Rudareva kćerka”, 1980.),  Gari Oldman kao panker Sid Višes (“Sid i Nensi”, 1986.), Val Kilmer kao Džim Morison (“Dors”, 1991.), Džejmi Foks kao Rej Čarls (“Rej”, 2004.), Hoakin Feniks kao Džoni Keš  (“Hod po ivici”,  2005.) …

Egerton ne samo da liči na Eltona Džona  i  ponaša se kao on, nego čak sam i peva njegove pesme, za  razliku od Remija Malika u ulozi Fredija Merkjurija u “Boemskoj rapsodiji”. “Čovek raketa” je globalni hit koji je Eltona Džona katapultirao na vrh, a to možda isto sada važi i za njegovovog filmskog dvojnika, 29-godišnjeg  Terona Egertona!

 

Bojan Ž. Bosiljčić

 

 

 

 

 

Bojan Ž. Bosiljčić
Novine Toronto, broj 
1577
Toronto 
30. Maj 2019.