Novi naučni izveštaji o rekordnim temperaturama atmosfere i okeana, prema kojima su protekle godine najtoplije od početka vođenja evidencije, dodaju dokaze o dugoročnom trendu zagrevanja planete, bez naznaka usporavanja povećanja temperatura, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Prema novim nalazima Službe Evropske unije za klimatske promene Kopernik, proteklih sedam godina su bile najtoplije od početka vođenja evidencije, dok je 2021. bila peta najtoplija, ističe Volstrit džurnal.
Mada je 2021. u proseku bila relativno manje topla od drugih poslednjih godina, Evropa je imala najtoplije leto u istoriji, navodi se u izveštaju evropske službe čiji podaci datiraju od 1950, ukazuje američki list, dodajući da isto važi za SAD gde je na severozapadu prošle godine u toplotnom talasu umrlo više od 100 ljudi.
Prosečna temperatura u 2021. bila je 0,3 stepena Celzijusa viša od proseka između 1991. i 2020, kao i između 1,1 i 1,2 stepena Celzijusa viša od temperatura zabeleženih tokom predindustrijske ere od 1850. do 1900. godine.
Naučni panel koji savetuje Ujedinjene nacije o klimatskim promenama prošle godine je upozorio da neke od posledica zagrevanja klime — poput porasta nivoa mora i topljenja ledenih pokrivača — mogu biti nepovratni, podseća Volstrit džurnal, dodajući da su nivoi ugljen-dioksida i metana u atmosferi varirali tokom istorije, ali da naučnici kažu da je brza stopa promena u skorašnjoj prošlosti posledica emisija gasova staklene bašte koje su podstaknute ljudskim aktivnostima.
Dok su poslednjih sedam godina bile najtoplije, nema naznaka usporavanja rasta temperature, piše Politiko, ukazujući da su, uprkos tome što su prošlu godinu obeležili politički pritisci da se reši pitanje zagađenja koje izaziva zagrevanje, koncentracije ugljen-dioksida i metana nastavile da rastu.
Upotreba uglja je skočila za devet odsto 2021. kako je globalna ekonomija počela da se oporavlja od pandemije, posebno u Kini i Indiji, ističe portal, dodajući da naučnici ne mogu da objasne misteriozno povećanje količine metana u atmosferi 2020. i 2021.
Prema izveštaju službe Kopernik, količina metana je porasla "veoma značajno", na godišnji rekord od oko 1.876 čestica po milijardi (ppb), ukazuje agencija Frans pres.
Metan je najodgovorniji gas za globalno zagrevanje posle ugljen-dioksida. Iako se kraće zadržava u atmosferi, ima mnogostruko veći potencijal za izazivanje efekta staklene bašte.
Među prirodnim izvorima metana su močvare, dok su među posledicama ljudskih aktivnosti curenja iz proizvodnje gasa i nafte, eksploatacije uglja i deponija, kao i gajenja pirinča, stoke i rukovanja gnojivom.
Smanjenje količine metana koji curi u vazduh, ističe AFP, brzo bi se pretvorilo u usporavanje povećanje temperatura i pomoglo bi u zatvaranju jaza u emisijama između cilja Pariskog sporazuma o ograničenju zagrevanja na 1,5 Celzijusa i 2,7 Celzijusa koliko se može očekivati čak i ako sve države poštuju svoja obećanja o smanjenju ugljenika.
Toplije vode okeana doprinose jačanju oluja, uragana i ekstremnih padavina, što povećava rizik od teških poplava, navodi se u članku objavljenom u časopisu Avensis in atmosferik sajnsis. Zagrejana okeanska voda se širi i izjeda ogromne ledene ploče Grenlanda i Antarktika, čime se povećava nivo mora.
Dok se svet zagreva usled sagorevanja fosilnih goriva, krčenja šuma i drugih aktivnosti, okeani preuzimaju najveći teret dodatne toplote, ukazuje Gardijan. Više od 90 odsto toplote proizvedene u poslednjih 50 godina apsorbovali su okeani, privremeno pomažući da se čovečanstvo i druge kopnene vrste poštede od temperatura koje bi donele veće katastrofe.
