Moskva planira da od 1. maja obustavi tranzit kazahstanske nafte ka Nemačkoj preko ogranka naftovoda Družba.
To predstavlja veliki potencijalni problem, jer Kazahstan snabdeva gotovo 20 odsto nafte za veliku rafineriju koja proizvodi 90 odsto benzina, avionskog goriva, dizela i lož-ulja za Berlin i okolnu pokrajinu Brandenburg.
Iako je potpredsednik vlade Rusije Aleksandar Novak rekao da je obustava isporuka „povezana sa tehničkim mogućnostima“, Kremlj je svesan da bi svaki poremećaj u snabdevanju energijom mogao ići u korist krajnje desne, Rusiji naklonjene stranke Alternativa za Nemačku (AfD), koja se očekuje da će ostvariti pobedu na regionalnim izborima u istočnoj Nemačkoj na jesen.
„Zaustavljanjem ovih isporuka i stvaranjem prepreka za izvoz u Nemačku, Rusi žele da prodube naftnu krizu“, rekao je Šimon Kardaš, stručnjak za rusku energetsku politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose.
Nemačka se nakon potpune ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine oslobodila zavisnosti od ruskog gasa i nafte. Ipak, i dalje prima skromne količine kazahstanske nafte preko ogranka Družbe koji prolazi kroz Rusiju, što Kremlju ostavlja određeni uticaj.
Stručnjaci kažu da je Kremlj možda sada pronašao priliku u nemačkom energetskom nedostatku da iskoristi tu polugu.
„Ovo je zgodan trenutak da se poveća pritisak na rafinerije“, rekao je Sergej Vakulenko iz Karnegi Centra za Rusiju i Euroaziju. On je, međutim, dodao da bi mogla postojati i dodatna motivacija.
Ako bi Rusija pokušala da preusmeri kazahstanske isporuke preko alternativnih ruta, one bi verovatno morale da prolaze kroz baltičke luke poput Ust-Luge ili Primorska, koje su sve češće meta ukrajinskih napada dronovima, usmerenih na smanjenje ruskih prihoda od nafte.
Ako bi Nemačka takođe zavisila od tih luka za kazahstansku naftu, to bi moglo da izvrši pritisak na Ukrajinu da obustavi napade na te objekte, čime bi oni postali svojevrsni „štit“ za Moskvu, rekao je Vakulenko.
Ministar energetike Kazahstana, koji ima bliske veze sa Moskvom, prošle nedelje je sugerisao da je ukrajinski napad dronovima na rusku energetsku infrastrukturu možda izazvao poremećaj u isporukama kazahstanske nafte ka Nemačkoj.
Iako je teško nezavisno potvrditi uzrok poremećaja, neki nemački političari tvrde da je motiv već jasan.
„Kao i ranije, Rusija ponovo pokušava da ucenjuje Nemačku“, rekao je Mihael Kelner, poslanik Zelenih zadužen za energetsku politiku.
Portparol kancelara Fridriha Merca, Stefan Kornelius, rekao je da će snabdevanje gorivom na severoistoku zemlje ostati stabilno i da vlada „radi na alternativnim opcijama“.
Iako količine kazahstanske nafte koje stižu u rafineriju PCK Švedt na severoistoku Nemačke nisu velike – oko 43.000 barela dnevno od ukupno do 240.000 – svaki dodatni pritisak može ići u korist Moskve.
To je posebno slučaj u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, gde je AfD u usponu i može iskoristiti pitanje nestašica goriva u kampanji. Obustava isporuka takođe će uticati na Saksoniju-Anhalt i Meklenburg–Zapadno Pomorje, gde se izbori održavaju u septembru, a AfD u anketama vodi.
AfD je rastuće cene energije i ekonomsku slabost učinio centralnim temama kampanje i zalaže se za bliže odnose s Moskvom kao rešenje. Stranka je nedavno pozvala na obnovu gasnih ugovora sa Rusijom preko Severnog toka.
Ruski zvaničnici i predstavnici bliski Kremlju takođe zagovaraju normalizaciju odnosa i povratak uvoza ruske energije.
„Bez ruskog gasa, u vreme najgore energetske krize u istoriji, Nemačka ne ide samo ka dugoročnoj stagnaciji, već i ka neposrednom i nepovratnom ekonomskom kolapsu“, rekao je Kiril Dmitrijev, šef ruskog državnog fonda i blizak Putinov saveznik.
AfD već optužuje vladu kancelara Merca za obustavu kazahstanske nafte.
„Posledice su predvidive: više cene, nesigurnost među zaposlenima i dalji gubitak poverenja u saveznu vladu“, rekao je Rene Aust, lider AfD-ove grupe u Evropskom parlamentu.
On je dodao da ne bi bio iznenađen ako građani istočne Nemačke izađu na ulice ovog leta tražeći niže cene energije i poručio: „Ako naši građani izađu na ulice, AfD će biti uz njih“.
