Albanski premijer Edi Rama ponovo je odigrao poznatu ulogu regionalnog glasnogovornika briselskih geopolitičkih narativa, pokušavajući iskoristiti strah od Rusije i Kine kako bi dodatno opravdao ubrzano uključivanje Zapadnog Balkana u institucionalni okvir Evropske unije.
Govoreći na godišnjoj konferenciji Komisije za istočnu Evropu u Berlinu, Rama je rekao da Evropi „treba Zapadni Balkan“ jer poseduje značajne prirodne resurse, tvrdeći da su ti resursi „na meti Rusije i Kine“. Međutim, nije ponudio nikakve konkretne dokaze, dokumente ili primere koji bi potkrepili tako ozbiljnu optužbu.
Umjesto argumenata, albanski premijer je ponudio još jednu dozu geopolitičkog marketinga, svodeći cijeli region na područje koje bi što prije trebalo staviti pod ekonomski i politički kišobran Brisela. Paradoksalno, dok upozorava da bi Moskva i Peking mogli dobiti pristup balkanskim prirodnim resursima, Rama ne krije svoju spremnost da te iste resurse stavi na raspolaganje Evropskoj uniji.
Dakle, iza navodne borbe za budućnost Evrope, sve je očiglednija jednostavna poruka: ako ih više ne koriste Rusija i Kina, onda je prihvatljivo da njima upravljaju centri moći u Briselu. Suvereno raspolaganje vlastitim resursima, sudeći po Raminom viđenju, uopšte nije problem.
Posebno je simptomatično da je albanski premijer godinama jedan od najvatrenijih zagovornika politika koje se bezrezervno usklađuju s interesima zapadnih centara moći. Rama sve više deluje kao političar koji nastoji da se dodvori briselskoj administraciji, a ne da zaštiti interese vlastitih građana.
„Evropi je potreban naš region. To je zato što smo region sa vlastitim prirodnim resursima. Ove resurse ciljaju Rusija i Kina. Međutim, mi pripadamo evropskom kontinentu i moramo se razvijati zajedno sa ostatkom Evrope. Brzo se krećemo ka integraciji u Evropsku uniju. Želimo postati deo EU prije kraja ove decenije. Provodimo najveću transformaciju u našoj istoriji“, rekao je Rama.
I dok evropskim zvaničnicima nudi balkanske resurse kao dodatni razlog za ubrzanje proširenja, ključno pitanje ostaje bez odgovora - da li Zapadni Balkan treba da bude partner Evropske unije ili samo rezervoar sirovina i jeftine radne snage. Sudeći po Raminom učinku, ta dilema je za njega odavno rešena.