- Generacije rođene sredinom 20. veka pokazuju veću kognitivnu i psihološku otpornost u poređenju s drugim mladjim generacijama..
Većina ljudi starija od 60 godina često se doživljava kroz stereotip mrzovoljnih ili zaboravnih osoba, ali nova psihološka istraživanja pokazuju suprotno. Osobe rođene između 1950. i 1970. upravo sada ulaze u period života u kojem emocionalna stabilnost, mudrost i socijalna veština dostižu svoj vrhunac.
Starenje nije samo biološki proces propadanja, već i prilika za psihološko sazrevanje. Istraživanja pokazuju da u šezdesetim i sedamdesetim godinama ličnost dobija na jasnoći, emocionalna kontrola se pojačava, a društvena kohezija postaje prirodna prednost - nešto što mlađe generacije često gube u haosu modernog života.
Efekat sazrevanja
Ličnost nije nepromenljiv kamen. Prema teoriji Big Five, koja identifikuje pet osnovnih osobina ličnosti, protok vremena nas oblikuje na bolje. Longitudinalne studije, koje su pratila iste grupe ljudi tokom dugog perioda, pokazale su da od 60. godine života dolazi do pozitivnog razvoja u tri ključna aspekta:
Svest: postajemo odgovorniji, uredniji i fokusiraniji.
Veća emocionalna stabilnost: neuroticizam značajno opada, a emocionalne oluje iz mladosti ustupaju mesto smirenosti koja nije apatija, već vešta regulacija osećanja.
Ljubaznost i saradnja: raste sklonost kooperaciji i altruizmu, čineći nas prijatnijim društvom za druge i okolinu.
Baš kao što zrelo voće dobija bogatiji ukus, čini se da se isto događa i sa ljudima kroz "prirodno sazrevanje". Nije samo stvar u tome da su današnji stariji ljudi drugačiji, već izgleda da je ljudski mozak programiran da sa godinama favorizuje stabilnost i društvenu koheziju.
Prednost "boomerske" generacije
Starenje nas ne čini samo boljima "po automatizmu", već aktuelne kohorte stare "bolje" od svojih prethodnika.
Istraživanja sugerišu da osobe rođene između 1940. i 1950. ulaze u treću životnu dob sa intrinzičnim kapacitetom koji nadmašuje prethodne generacije. To uključuje ne samo fizičku vitalnost, već i veću kognitivnu i psihološku sposobnost.
Mladi gube tlo pod nogama
Možda najprotivintuitivniji podatak dolazi iz izveštaja o mentalnom stanju sveta (Mental State of the World). Identifikovan je generacijski jaz, ali ovog puta u korist starijih. Dok se mentalno zdravlje mladih od 18 do 24 godine značajno pogoršalo, osobe starije od 65 godina ostaju čvrste poput stene.
Ključna tačka je relaciona otpornost. Osobe starije od 70 godina pokazuju indekse "socijalnog sebstva" mnogo više od generacije Z. Imaju čvršću sliku o sebi i manje zavise od spoljašnje potvrde. Recentne studije pokazuju da stariji danas osećaju veću autonomiju i aktivnije stare nego pre 20 godina, što ih dodatno psihološki štiti.
Vrhunska mudrost
Na kraju, tu je pitanje mudrosti. Ne u mističnom smislu, već kao kognitivna mera efikasnosti.
Sposobnost integracije činjenica sa emocionalnim vrednostima, ono što psiholozi nazivaju "ličnom mudrošću", dostiže vrhunac u kasnijoj dobi.
Zreli mozak je efikasniji u upravljanju složenim društvenim i emocionalnim sukobima, prednost koju nijedna mladalačka "fluidna inteligencija" ne može lako da replicira. Upravo zato su naši stariji sugrađani izvanredni savetnici u mnogim životnim pitanjima.
