Sastanak Šolca i Makrona za ublažavanje tenzija između Nemačke i Francuske

Dok su ruska invazija na Ukrajinu i energetska kriza naglasili razlike između dve zemlje, u Francuskoj postoji dublja zabrinutost da se Berlin sve više okreće ka istoku Evrope što bi moglo da poveća dominaciju Nemačke, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Između Pariza i Berlina uvek se mogu očekivati trzavice kada novi lideri preuzmu vlast, ali deset meseci nakon što je Šolc postao nemački kancelar, odnos dve zemlje koji je u srcu Evropske unije je krhkiji nego što je ikada bio, ocenjuje Tajms.

Ruska invazija na Ukrajinu i energetska kriza samo su zaoštrili razlike, razbijajući nade da će, kako navodi londonski list, doći do resetovanja u odnosima posle godina nategnutog partnerstva između kancelarke Angele Merkel i predsednika Nikole Sarkozija, Fransoa Olanda i Makrona.

Šolc u sredu, 26. oktobra, dolazi u Jelisejsku palatu u pokušaju da umiri Makrona nakon, ističe Tajms, ljutite francuske reakcije na niz nemačkih inicijativa, s kulminacijom u paketu Berlina od 200 milijardi evra za ublažavanje posledica skoka cena energenata po svoje stanovništvo i kompanije, što bi moglo da izobliči tržište EU.

Makron je na samitu EU prošle nedelje javno izrazio svoje nezadovoljstvo, rekavši da "nije dobro ni za Evropu ni za Nemačku da se ona sama izoluje" protivljenjem ograničenju cene gasa.

Rat u Ukrajini i revitalizacija NATO-a su zasad potopili Makronov projekat evropske "strateške autonomije" sa sopstvenom vojskom. Šolcova vlada, ističe list, preferira NATO i naljutila je Pariz izbegavanjem zajedničkih projekata raketne odbrane, budućeg evropskog borbenog aviona i tenka.

Komentatori u Francuskoj su zabrinuti da se težište Evrope pomera ka istoku, nakon što je Nemačka počela da popravlja stvari u odnosima sa susedima iz bivšeg sovjetskog bloka koje je zanemarivala dok je razvijala komercijalne veze s Rusijom, ukazuje Tajms.

Na prošlonedeljnom samitu evropskih lidera francuski predsednik je nadigrao Šolca, primoravši nemačkog kancelara na defanzivu, ali ostaje uzvratni meč, ističe Politiko.

Makron je na početku samita rekao novinarima da je Berlin "izolovan" u svom protivljenju privremenom ograničenju cene gasa, što je Francuska zagovarala kao način da se obuzda energetska kriza u EU i, ukazuje Politiko, izolovani Nemci su na kraju popustili. Francuski predsednik je takođe iskoristio samit u Briselu da ubije nade Nemačke u izgradnju gasovoda Midkat za koji se Berlin nadao da bi preko Španije i Francuske mogao da dovede dodatni gas sa severa Afrike.

Umesto Midkata, Francuska, Španija i Portugal su najavile "koridor zelene energije" između Barselone i Marseja, podmorski gasovod BarMar. Teoretski time svako dobija ono što želi – Španci i Portugalci bolje energetske veze s ostatkom EU, a Nemačka gasovod – ali je problem u vremenu. Nemačka želi nešto što bi moglo da dovede gas za osam ili devet meseci, dok je projekat BarMar tek u povoju.

Francuska je pobedila u toj utakmici, ali je revanš već planiran za ovu nedelju kada Šolc dolazi u Pariz, ističe Politiko, dodajući da Makron, taktičar koji uživa u političkim poenima, ne može da garantuje pobedu u revanšu protiv svog kolege.

Kada se razgovor vrati na odbrambena pitanja, Pariz bi mogao da bude u defanzivi, posebno u očima SAD koje pozivaju Evropljane da pojačaju odbranu pred pretnjom iz Rusije.

"Francuzi se brinu da će Nemačka na kraju postati bliža istočnoj Evropi, s potencijalnim članicama EU poput Ukrajine i zemalja Zapadnog Balkana, nego Francuskoj", rekao je Džejkob Ros (Jacob Ross), naučni saradnik u Nemačkom savetu za spoljne odnose.

Zabrinutost zbog prevelike uloge Nemačke u Evropi delimično objašnjava bojazni u Parizu i drugim evropskim prestonicama oko Šolcovog plana od 200 milijardi evra za zaštitu domaćinstava i preduzeća od visokih cena gasa. Neki vide taj potez, koji Nemačka nije koordinisala s partnerima iz EU, kao potencijalno narušavanje jedinstvenog tržišta bloka.

 

.N.T.
Novine Toronto, broj 
1787
Toronto 
28. Oktobar 2022.