Skok i pad cena srebra posle akcije pokrenute s Redita

Cene srebra zabeležile su nagli skok a zatim i pad posle kampanje malih investitora okupljenih na društvenim mrežama i internet forumima koji su prethodno potresli Volstrit masovnom kupovinom akcija posrnule kompanije za video igre, u priči koja ima i političku dimenziju, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Cene srebra u ponedeljak su dostigle najveći nivo u poslednjih osam godina posle akcije malih investitora koji se okupljaju na društvenim mrežama, piše Volstrit džurnal, ističući da je najveći jednodnevni rast vrednosti tog plemenitog metala u više od deset godina poslednji znak spekulativnog trgovanja koje je prodrmalo finansijska tržišta.

Agresivna kupovina srebra na podsticaj labavo povezanih članova foruma Volstritbets na Reditu usledila je posle kampanje kojom su akcije lanca prodavnica video igara Gejmstop imale četvorocifreni procentualni rast, što je nanelo gubitke velikim hedž fondovima koji su se kladili da će pasti cena deonica Gejmstopa koji je u problemima.

Ideja o simultanoj kupovini srebra spomenuta je na Volstritbets prošle nedelje, posle čega se proširila internetom, dok, kako ističe američki list, mnogi trgovci s iskustvom na tržištu sirovina kažu da je reč o veoma spekulativnom poslu.

Akcija sa srebrom je trebalo da dovede do sličnog efekta kao u slučaju Gejmstopa kada je navala na akcije te kompanije izazvala njihov nagli rast, što je dovelo do još veće potražnje, ali su profesionalni trgovci odmah doveli u pitanje da li iznenadni rast potražnje može održati rast vrednosti srebra, budući da je reč o tržištu vrednom 50 milijardi dolara na kojem je trgovina i dalje skocentrisana kod male grupe banaka.

Do rasta cene srebra u ponedeljak za više od 10 odsto došlo je kad su akcije Gejmstopa počele da padaju posle njihovog pređašnjeg naglog skoka, piše Tajms.

Akcije Gejmstopa imale su rast od 1.500 odsto u ovoj godini do prošle nedelje pošto su investitori amateri navalili na njih u pokušaju da nanesu gubitke hedž fondovima koji su se kladili protiv te kompanije, objašnjava londonski list, ukazujući da su investitori koji komuniciraju preko Volstritbets kupovali i akcije drugih preduzeća poput lanca bioskopa AMC.

Cilj je bio da se iskoristi takozvana kratka pozicija hedž fondova u akcijama Gejmstopa. Takvi fondovi mogu da zarade novac pozajmljivanjem akcija kompanija za koje veruju da će izgubiti vrednost – pozajmljene akcije prodaju i kada im posle određenog vremena padne vrednost, kupe ih jeftinije i vrate pozajmicu.

Profit je razlika u prvobitnoj vrednosti i ceni po kojoj mogu da ih kupe. Termin šort seling (short-selling) dolazi otuda što je investitor "kratak" (short) za akcije koje je prodao.

Rast vrednosti akcija Gejmstopa je neke hedž fondove koštao milijarde dolara, podstakao upozorenja regulatora o opasnosti od investiranja i naveo neke veterane s Volstrita da postave pitanje da li finansijska tržišta prolaze kroz revoluciju društvenih medija, ističe list.

Analitičari su međutim, ukazali da je srebro kompleksnija i veća meta od akcija, ukazuje Tajms.

Glavni ekonomski savetnik u finansijskoj kompaniji Alianc Mohamed El-Erian rekao je da Gejmstop i srebro "nisu isto" kad je reč o šort selingu, upozoravajući da će trgovina metalima "pojesti" dobitke malih investitora na Gejmstopu.

Navala na srebro smirila se u utorak, dok su akcije Gejmstopa potonule kako je manija podstaknuta na Reditu koja je potresla finansijska tržišta, počela da pokazuje znake posustajanja, ističe Rojters.

Cene srebra, koje je kao i Gejmstop u fokusu borbe grupe malih trgovaca i hedž fondova s Volstrita, pale su oko 8,5 odsto. Analitičari su rekli da slabljenje vrednosti srebra može pokazati ograničenja uticaja malih investitora na velikom tržištu.

Akcije lanca prodavnica video igara pale su za 60 odsto na 90 dolara, dok su prošle nedelje vredele 483 dolara. Akcije još jednog miljenika Redita, lanca bioskopa AMC, izgubile su trećinu svoje vrednosti, ali su i dalje za 500 odsto više u odnosu na početak godine.

Analitičari finansijskih institucija nastavljaju da predviđaju da će akcija pokrenuta na Reditu, koja je privukla pažnju regulatora, političara i poznatih ličnosti, verovatno zamreti, samo je pitanje koliko brzo, ukazuje Rojters.

Priča o malim investitorima koji su poremetili cinične profesionalce koji su se kladili na propast Gejmstopa može se posmatrati kao romantična borba Davida protiv Golijata, ili još bolje, kao Evoksi protiv Imperije iz "Ratova zvezda", ali i kao politička priča, ukazuje biznis urednik BBC-ja Sajmon Džek.

Ohrabrena uspehom s Gejmstopom, horda malih investitora traži i druge kompanije koje su profesionalci otpisali, ali, ukazuje urednik u britanskom servisu, treba zastati i postaviti pitanje koliko zapravo vrede akcije, na primer, Gejmstopa s obzirom na rizik od gubitka, dok se mali investitori podstiču da rade nešto što je očigledno loše za njihovu finansijsku dobrobit.

Brokeri kao i regulatori su uznemireni zbog toga. Kompanije koje vode račune malih investitora počinju da gase njihove aktivnosti pre nego što se regulatori naljute, uz obrazloženje da žele da zaštite malog čoveka koji vidi da se nešto događa i želi da zaradi nešto dolara. Na to, ukazuje BBC, vojska malih investitora odgovara da im se ograničavaju slobode.

Kada se ukaže da bi radost zbog uništavanja hedž fondova mogli zameniti bes i razočaranje kada mali investitori izgube novac koji sebi ne mogu da priušte, mnogi se slažu, ali, ističe urednik u BBC-ju, takođe neki odgovaraju uz čvrst ideološki otpor – Volstrit želi da uništi malog investitora.

I odjednom, ističe biznis urednik BBC-ja, pitanje malih investitora i ograničavanja njihovih aktivnosti, kao kada je aplikacija za trgovinu akcijama Robinhud ograničila trgovanje akcijama Gejmstopa, postaje politička rasprava - "Moja sloboda da trgujem je finansijski ekvivalent moje slobode govora i moćni me ućutkuju".

Gejmstop manija privukla je toliku pažnju medija da su već u toku razgovori o ekranizaciji holivudske drame, ukazuje Vašington post.Produkcijska kuća MGM je već kupila prava za predloženu knjigu "Antidruštvena mreža" pisca Bena Mezriha čija je knjiga o osnivanju Fejsbuka adaptirana u film "Društvena mreža".

Beta
Novine Toronto, broj 
1656
Toronto 
05. Februar 2021.