"Demokratija u Srbiji nastavlja da se pogoršava, sa značajnim padom u izbornim uslovima, vladavini prava i slobodi medija i sa rastom političke polarizacije", navodi se u izveštaju.
Na globalnom nivou, autokratije su u porastu širom sveta, a demokratija nastavlja da "gubi tlo pod nogama", glavni je zaključak Bertelsmanovog indeksa transformacije (BTI).
U indeksu se navodi da su u Srbiji i Gruziji vladajuće stranke godinama sve više "zarobljavale" državu i potkopavale demokratske i ustavne institucije i da izbori više ne ispunjavaju minimalne demokratske standarde zbog ozbiljnih manipulacija.
"Obe zemlje, u kojima je bilo dugotrajnih demonstracija i protesta protiv autokratizacije i nepotizma, sada su u BTI kategorisane kao autokratije", navodi se u izveštaju.
Srbija je po gotovo svim parametrima nazadovala u odnosu na prethodni BTI, kada je bila u kategoriji defektnih demokratija.
Po indeksu političke transformacije dobila je ocenu 5,18 od maksimalnih 10 i našla se na 61. mestu od 137 analiziranih zemalja, 10 mesta niže nego 2024, dok je po statusnom indeksu pala za devet mesta na 47. i dobila ocenu 5,98.
"Predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka dominiraju političkim sistemom, efikasno kontrolišući vladu, parlament i pravosuđe uprkos tome što predsednik po ustavu ima uglavnom ceremonijalnu ulogu", navodi se u izveštaju.
Ocenjuje se da je režim intenzivirao manipulaciju izbora, da je parlamentarni nadzor slab jer "prvenstveno odobrava zakone u skladu sa voljom predsednika", a da opozicija ostaje fragmentisana i pod stalnim pritiskom.
Dodaje se da opoziciju čine mnoge političke stranke i pokreti koji su pojedinačno slabi i primorani su da se ujedinjuju u izborne koalicije.
"Zajedno, opozicija bi mogla da predstavlja ozbiljan izazov vladi, kao što se videlo na izborima 2023. godine, ali je obeležena ideološkim razlikama i nepoverenjem među stranačkim liderima", ocenjuje se.
"Vlada kontroliše ključne regulatorne institucije za medije i manipuliše medijskim tržištem u korist medija koji šire frenetičnu vladinu propagandu", navodi se u izveštaju.
U pogledu ekonomske transformacije, ocenjuje se da se nakon velikih spoljnih šokova ekonomija Srbije stabilizovala, uglavnom zahvaljujući javnoj potrošnji.
"U isto vreme, politička moć postaje sve više centralizovana. Nezavisna nadzorna tela se raspuštaju ili popunjavaju lojalistima, parlamenti se zaobilaze, a nezavisnost sudstva se ograničava ili podvrgava političkom uticaju", ocenjuje se.
