Prvi put u zabeleženoj istoriji na svetu ima više ljudi starijih od 65 godina nego dece mlađe od pet godina, pokazuju novi podaci američkog Biroa za popis stanovništva.
Istovremeni pad nataliteta i produžavanje životnog veka doveli su do velike demografske promene koja bi narednih decenija trebalo da bude još izraženija. Posledice bi mogle da se osete na tržištu rada, zdravstvenim i penzionim sistemima, jer će sve manji broj radno sposobnih ljudi morati da podržava sve brojniju stariju populaciju.
Razmere promene pokazuju podaci o fertilitetu. Više od 71 odsto svetskog stanovništva 2023. živelo je u zemljama u kojima je stopa fertiliteta bila 2,1 dete po ženi ili niža. To je nivo koji se obično smatra potrebnim za prostu reprodukciju stanovništva.
Samo deset godina ranije, 2013, u takvim zemljama živelo je 45 odsto stanovništva planete.
Dve milijarde starijih do 2060.
Očekuje se da će broj ljudi starijih od 65 godina porasti sa oko 852 miliona 2025. na čak dve milijarde 2060. godine. Rast broja starijih činiće oko 55 odsto ukupnog povećanja svetske populacije tokom tog perioda.
Ukupan broj stanovnika planete, prema projekcijama, trebalo bi da poraste sa 8,13 milijardi na 10,23 milijarde.
Nizak natalitet pritom odavno više nije karakterističan samo za bogate i razvijene države. Kina i Indija, dve najmnogoljudnije zemlje sveta, imaju stopu fertiliteta ispod 2,1 deteta po ženi, a ispod tog nivoa od 2013. pale su i zemlje poput Bangladeša, Meksika i Vijetnama.
U pojedinim državama tako nastaje ono što se naziva „zamkom fertiliteta“ – malobrojnije generacije mladih smenjuju mnogo brojnije generacije starijih. Time se starenje stanovništva dodatno ubrzava, a u nekim zemljama krajnja posledica biće i smanjenje ukupnog broja stanovnika.
To znači i manje potencijalnih radnika koji će finansirati penzione, zdravstvene i sisteme dugotrajne nege.
Evropa je najstarija, Azija najbrže stari
Evropa i dalje ima najstarije stanovništvo na svetu, ali će najveći brojčani rast starije populacije narednih decenija biti zabeležen u Aziji.
Broj Azijata starijih od 65 godina trebalo bi da poraste sa 487 miliona na čak 1,24 milijarde do 2060. godine. Na Aziju će tako otpasti približno dve trećine ukupnog globalnog povećanja broja starijih ljudi.
Velika promena očekuje i Afriku. Iako će ostati najmlađi kontinent, broj stanovnika starijih od 65 godina mogao bi da poraste sa 60 na 249 miliona. Afrika bi tako do 2060. po broju starijih ljudi mogla da prestigne Evropu, koja bi tada trebalo da ih ima oko 214 miliona.
Na nivou čitave planete, udeo ljudi starijih od 65 godina gotovo će se udvostručiti – sa oko 10,5 odsto na 19,6 odsto do 2060.
Starenje nije nužno samo problem
Demografsko starenje, međutim, ne mora da predstavlja isključivo ekonomsku pretnju. Produženje životnog veka jedno je od velikih dostignuća prethodnog veka, jer mnogo manje ljudi umire u ranoj i srednjoj životnoj dobi.
Stariji ljudi mogu duže da ostanu na tržištu rada i time ublaže nedostatak radnika, a važnu ulogu imaju i kroz brigu o porodici, volontiranje i druge aktivnosti u zajednici.
Zbog toga će društva verovatno morati da menjaju i način na koji posmatraju starost. Uz bolju preventivnu zdravstvenu zaštitu, mogućnost dužeg radnog veka i poslove prilagođene starijima, produženje životnog veka ne mora da predstavlja samo trošak, već može postati i važan društveni i ekonomski resurs.