Tramp je za pet dana produžio rok Iranu da ponovo otvori ključni Ormuski moreuz, upozorivši da će SAD u suprotnom gađati iranske elektrane.
Trampov zaokret, koji je otvorio mogućnost okončanja rata, koji je sada u četvrtoj nedelji, doprineo je padu cena nafte i uzdrmao akcije kompanija. Ponudio je predah pošto su SAD i Iran razmenili pretnje tokom vikenda sa potencijalno katastrofalnim posledicama po civile širom Bliskog istoka.
Tramp je novinarima rekao da Iran "želi da postigne sporazum", tvrdeći da su američki izaslanik Stiv Vitkof i zet predsednika SAD Džared Kušner razgovarali sa iranskim liderom u nedelju. Tramp nije rekao ko predstavlja Iran, ali je kazao da SAD nisu razgovarale sa novim vrhovnim vođom, ajatolahom Modžtabom Hamneijem.
Tramp je rekao da će SAD, ako dogovor bude postignut, preduzeti korake da preuzmu iranski obogaćeni uranijum, koji je ključan za sporni nuklearni program Teherana. Iran je do sada odlučno odbijao takve zahteve, insistirajući da ima pravo da obogaćuje uranijum u mirnodopske svrhe.
Turska i Egipat su saopštili da su razgovarali sa zaraćenim stranama, što je prvi znak koordinisanog posredovanja regionalnih teškaša.
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf negirao je da je bilo pregovora sa SAD. On je napisao na Iksu da "nisu vođeni pregovori sa SAD" i da se "lažne vesti koriste za manipulaciju finansijskim i naftnim tržištima i za bekstvo iz močvare u kojoj su zarobljeni SAD i Izrael".
Najnovije pretnje napadima mogle su da prekinu snabdevanje strujom milionima ljudi u Iranu i oko Persijskog zaliva i da onesposobe postrojenja za desalinizaciju morske vode koja pijaćom vodom snabdevaju mnoge pustinjske zemlje. Raste i zabrinutost zbog posledica eventualnih napada na nuklearna postrojenja.
Tramp je tokom vikenda rekao da će SAD uništiti iranske elektrane ako Teheran u roku od 48 sati ne odustane od blokade Ormuskog moreuza, kroz koji se transportuje petina svetske nafte. Da danas nije produžen, rok bi istekao kasno večeras po vašingtonskom vremenu.
Produžavajući rok za pet dana, Tramp je rekao da je suspenzija napada "zavisna od uspeha sastanaka i diskusija koji su u toku".
U Teheranu su državni mediji objavili da je Ministarstvo spoljnih poslova Irana negiralo da je bilo razgovora, navodeći da su Trampove izjave "deo napora da se smanje cene energije i da se kupi vreme za sprovođenje njegovih vojnih planova".
Ranije je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao da je telefonom razgovarao sa šefom turske diplomatije Hakanom Fidanom. Turska je bila posrednik u prošlim razgovorima Teherana i Vašingtona.
Ministarstvo spoljnih poslova Turske je odbilo da komentariše da li je prenosilo poruke između Irana i SAD. Međutim, u nedelju je turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan obavio telefonske razgovore sa Aragčijem, kao i sa kolegama iz Katara, Saudijske Arabije, Pakistana, Egipta i Evropske unije. Turski zvaničnici su takođe rekli da je razgovarao sa američkim zvaničnicima u okviru napora za okončanje rata.
Egipatski predsednik Abdel-Fatah el-Sisi rekao je da je Kairo poslao "jasne poruke" Iranu za deeskalaciju sukoba, preneo je njegov kabinet. Egipat kaže da je intenzivirao napore za smirivanje rata na Bliskom istoku. Egipatsko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da poslednjih dana "ulaže stalne napore i održava komunikaciju" sa svim stranama.
Iranska elitna jedinica Čuvari islamske revolucije obećala je odmazdu ako Tramp ispuni pretnju, rekavši da će Iran pogoditi elektrane u svim oblastima koje snabdevaju američke baze električnom energijom, "kao i ekonomsku, industrijsku i energetsku infrastrukturu u kojoj Amerikanci imaju udeo".
Kalibaf, predsednik iranskog parlamenta, ranije je rekao da će Iran smatrati vitalnu infrastrukturu širom regiona legitimnim metama, uključujući postrojenja za desalinizaciju morske vode koja su ključna za zemlje Persijskog zaliva.
Iranska novinska agencija Fars, bliska Čuvarima islamske revolucije, objavila je spisak takvih postrojenja, uključujući nuklearnu elektranu Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Iran je tokom vikenda lansirao rakete na izraelski grad Dimona, blizu objekta ključnog za njegov navodni program atomskog oružja. Izraelski objekat nije oštećen.
Posle Trampovog zaokreta, novinske agencije Fars i Tasnim su predstavile američkog predsednika kao nekoga ko se povlači.
"Od početka rata, neki posrednici su slali poruke Teheranu, ali je jasan odgovor Irana bio da će nastaviti da se brani dok se ne postigne potreban nivo odvraćanja. Sa ovom vrstom psihološkog ratovanja, ni Ormuski moreuz se neće vratiti u stanje pred rat, niti će se mir vratiti na energetska tržišta", piše u izveštaju Tasnima.
Sa raspoređivanjem više amfibijskih vojnih brodova i dodatnih marinaca na Bliskom istoku, Iranski savet za odbranu je upozorio da se ne preduzima kopneni napad, saopštivši da bi to "dovelo do miniranja svih pristupnih puteva".
Tramp je rekao da nema planove da šalje kopnene snage u Iran, ali nije isključio takvu mogućnost. Izrael je nagovestio da bi njegove kopnene snage mogle da učestvuju u ratu.
