Podgorica je pokazala volju u borbi protiv korupcije i kriminala, što su potvrdila i hapšenja nekadašnjih visokih funkcionera, dok se u Beogradu tužilaštvima, ukoliko podignu optužnicu protiv nekog člana tamošnje Vlade, preti rasformiranjem.
Tako sagovornici “Vijesti” komentarišu ocenu Brnabić da Crna Gora, “koja nema ni 600.000 stanovnika, ima dva najopasnija, najsnažnija kriminalna, mafijaška klana na svetu - ‘kavčane’ i ‘škaljare’”.
“Šta vi mislite, da je to moguće bez podrške države? Da je moguće da tamo neko nije zatvorio oči - ne godinama, nego decenijama, pred organizovanim kriminalom i korupcijom? Da je to moguće bez direktne podrške državnog vrha i države? Pa, naravno da nije. Je li neko za to odgovarao?... Ni u jednom trenutku ih nije usporilo, a ne zaustavilo”, rekla je Brnabić prekjuče na sednici srpskog parlamenta.
Ona je tokom rasprave o evropskim integracijama Srbije, a odgovarajući na primedbe opozicije da su Crna Gora i Albanija više napredovale u tim pregovorima, istakla da nema šta da zameri tim državama. Ipak, podsetila je da su početkom oktobra, u godini kad je Crna Gora “apsolutni šampion” u pregovorima o pristupanju EU, pred sudom u Podgorici oslobođeni svi optuženi u aferi “Tunel”.
“Ljudi prokopali tunel do Višeg suda u Podgorici... Sad više nisu ni ‘frontrunner’, oni kreću da prave sporazum da uđu kao članovi u EU”, naglasila je Brnabić.
Na njenu izjavu reagovao je potpredsednik crnogorskog parlamenta Boris Pejović (Pokret Evropa sad), poručivši da su “kavački” i “škaljarski klan” nastali u vreme kad su odlično sarađivali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i nekadašnji crnogorski šef države Milo Đukanović.
Novinarka beogradskog nedjeljnika “Vreme” i BIRN-a Jelena Zorić, rekla je “Vijestima” da neku državu ne čini manje demokratskom činjenica da ima organizovane kriminalne grupe, već ako se ne bori protiv organizovanog kriminala.
“To nema veze s brojem klanova i brojem stanovništva. Naime, po toj logici Ane Brnabić, ona je uvredljiva i za i bliži, i za širi komšiluk. Bliži komšiluk, Crnu Goru, koja je takođe na putu ka EU, kao i Srbija. Ali širi komšiluk, npr. Italiju, koja je članica EU. Najopasnija mafija na svetu, ‘Ndrangeta’, ima sedište u Italiji. Po logici Brnabić, ona bi očigledno Italiju izbacila iz EU”, ocenila je Zorić.
Ponovila je da je borba protiv organizovanog kriminala, ili odsustvo nje - poenta, dodajući da nije tačna ni konstatacija Brnabić da Crna Gora ništa nije uradila po pitanju dva kriminalna klana.
Prema njenim rečima, iz izjave Brnabić jasno je da ona donekle shvata strukturu organizovanog kriminala kad kaže da “ne može to bez podrške države”.
“Zato što mi novinari istraživači i kriminolozi u Srbiji tvrdimo da ne može organizovani kriminal da postoji bez podrške države”, podvukla je Zorić.
Istakla je da je Crna Gora, za razliku od Srbije, pokazala mogućnost smenjivost vlasti u demokratskim procesima i postojanje volje za borbu protiv korupcije, te da su primeri toga hapšenja visokih zvaničnika i funkcionera.
“... U pravosuđu, u strukturama za borbu protiv pranja novca, ne samo ‘klasično’ kriminalno. Pogotovo u pravosuđu, Srbija još nije pokazala tu volju. Iz Crne Gore poslednjih godina dolazi mnogo više vesti o tome kako se državne strukture bore protiv organizovanog kriminala, nego o tome kako je organizovan kriminal rukovodi državom”, napomenula je Zorić.
Zorić je konstatovala da se u Srbiji, kad se tužioci “drznu” da dignu optužnicu protiv nekog političara, člana tamošnje Vlade, ministra - dešavaju najave da će se rasformirati tužilaštvo.
“A ne da se pozdravi borba protiv korupcije. To se smatra udarom na državni vrh. A ne da se pohvali da je tužilaštvo sazrelo da se obračunava s političkim akterima...”, poručila je ona.
S tom ocenom je saglasan i prvi ministar unutrašnjih poslova Srbije nakon pada Slobodana Miloševića 2000. godine, Božo Prelević. On je kazao “Vijestima” da, za razliku od Srbije, u Crnoj Gori vlast podržava tužioce i sudije u borbi protiv organizovanog kriminala.
“U Crnoj Gori se ljudi hapse i procesuiraju i od toga skoro da nema pošteđenih. U Srbiji se preti tužiocima i pomiluju okrivljeni”, naveo je on.
Slučaj na koji aludiraju Zorić i Prelević je optužni predlog portiv ministra kulture Srbije Nikole Selakovića (Srpska napredna stranka), koji je podnelo tamošnje Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK). Selaković je optužen zbog “nezakonitosti prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama Generalštaba”.
Na mestu bivšeg Generalštaba, pogođenog u NATO bombardovanju Jugoslavije 1999, u užem centru Beograda, planiran je luksuzni hotel Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, zbog čega je najavljeno rušenje zgrade. Da bi se to dogodilo, sa zgrade je “skinuto” svojstvo kulturnog dobra.
Selaković je odbacio navode o krivičnoj odgovornosti i optužio TOK za “odmetanje od države i naroda”.
“Nisam ja cilj, nego predsednik Vučić”, rekao je Selaković.
Vučić je, u međuvremenu, najavio da će, šta god da se dogodi, pomilovati optužene u slučaju Generalštab, kako bi njega gonili. On je početkom novembra tužioce TOK-a nazvao “korumpiranom bandom”, dok su iz tog tužilaštva ukazali na izmenu seta pravosudnih zakona (koje je podržao i ministar pravde Srbije Nenad Vujić) kojima bi došlo do ukidanja TOK-a, nazvavši to “otvorenim pokušajem političkog uticaja na rad tužilaštva i ozbiljan udar na ustavni i pravni poredak”.
Prelević konstatuje da je Brnabić morala da uzme u zaštitu vlast u Srbiji koja, prema njegovim rečima, raznim paljenjima “afera” pokušava da skrene pažnju “s tužne činjenice o svrstavanju Srbije na začelje Evrope”.
“Jedna od tih afera je i omalovažavanje napora vlasti u Crnoj Gori da se izbore s organizovanim kriminalom”, dodao je on.
Dok Srbija stagnira u pregovorima s EU, a Crna Gora napreduje, Vučić je predložio ulazak Zapadnog Balkana u Uniju u “paketu”. Neki analitičari ocenili su da je odgovor na tu ideju bila poruka kancelara Nemačke Fridriha Merca - da treba početi pisanje ugovora o pristupanju Crne Gore EU.
Upitan da li je pre davanja takve izjave Brnabić trebalo da “pogleda u svoje dvorište”, sagovornik odgovora da gledanje u sopstveno dvorište nije previše popularno ni kad postoje desetine dokaza koji upućuju na nesumljivu povezanost vlasti i kriminala.
“Svakom novinaru koji objavi dokaze krivičnih dela se preti, a najnoviji slučaj je Vuk Cvijić”, rekao je on.
Cvijiću, novinaru nedeljnika “Radar”, prekjuče je prećeno da “pazi šta će sutra (četvrtak) da objavi”, zbog čega je dao izjavu policiji.
Prelević je poručio da se u Srbiji živi u kulturi negacije realnog i da je najlakše pričati teorije zavere ili negirati uspjeh bilo koga.
“Pa u Srbiji je i (Novak) Đoković sporan. Postoji samo jedan nesporan i on je unazadio Srbiju više decenija”, zaključio je on.
